BEOGRAD, 7.maj – Izveštavanje zapadnih medija o Srbiji ne može da se poredi sa situacijom iz devedesetih, kaže za Kosovo onlajn novinarka Ljiljana Smajlović, ali napominje da je ostala “stara formula” i da se generalni stav nije promenio, uprkos tome što Srbija i pitanje Kosova nisu više u vrhu agende Zapada.
Ta stara formula podrazumeva dve stvari, ističe Smajlović.
“Balkanizam, dakle mi smo Balkanci, narodi koji brzo odu u regresiju, u vekovne mržnje itd. Druga konstanta je ‘Srbi su izvršili genocid, oni su genocidni manijaci, oni nisu kao mi’. Mi smo ti ‘crnci Evrope’ i ima u tome nekog kultur-rasizma. Taj generalni stav se nije promenio. Ali se promenila činjenica da mi više nismo problem u vrhu svetskih, najvažnijih zemalja, da mi više nismo u vrhu agende Zapada i onda, ako se o nama počne pisati, to je zato što se pojavi nečiji opipljiv interes da podstakne neku redakciju da se za nas zainteresuje”, navodi naša sagovornica.
Po njenim rečima, to je najčešće kad se desi neki priliv albanskog ili bošnjačkog lobističkog novca, ali dodaje da nema kontinuiranog praćenja i da nema ljudi koji prate ono što se kod nas dešava.
“Ja sam nekada radila za strane novinare, mi smo kao šalu govorili da niko od njih ne može da govori tri minuta, a da ne izgovore neku krupnu materijalnu, činjeničnu neistinu. Ovi ljudi koji se sada time bave, oni ne mogu tri minuta uopšte da pričaju o nama, nije bitno da li su činjenice tačne ili netačne, oni nemaju dovoljno prethodnog znanja, jer se mejnstrim medijima na Zapadu, Britaniji, Francuskoj… dešava isto što se dešava našim medijima. Prvo, nemate para za dopisnike iz inostranstva, drugo, ne možete sebi da priuštite da vam se novinari specijaliziraju za područja koja vam nisu najbitnija”, smatra Smajlović.
Razlog za izveštavanje o Srbiji je nečiji krupan interes, kaže Smajlović i pominje – Ališu Kerns.
“Ja bih rekla da je Ališa Kerns razlog što se povremeno neki britanski medij malo strože obrecne na nas ili protiv nas, a to je zato što ona verovatno iz tog spoljnopolitičkog odbora animira te novinare i ponekad je u stanju nekoga da usmeri u datom pravcu, pošto ustvari, više nikog naš region istinski i ne interesuje. Postoje oni novinari od ranije, čije su karijere investirane u naš region i kod njih su u pitanju dve stvari: balkanizam – ‘gledamo sa visine te narode koji ne umeju da urede svoje države kao što mi na Zapadu umemo’, i drugo, Srbi su krivci, a sve zapadne nacije samo pokušavaju da razumom utiču na nas kako bi mi prihvatili neke dobre običaje”, objašnjava.
To gledanje sa visine i pojednostavljivanje primećuje kod nekoliko ljudi, profesora, eksperata iz nevladinih orgnaizacija.
“Ima taj Jasmin Mujanović, on je vrlo aktivan na Tviteru, to su one najpojednostavljenije formule, sve crno-belo. On je recimo glavni izvor za tekstove, čak i kad ga ne citiraju. Vidi se da je on izvor i uporište za teze u tim tekstovima kao u Telegrafu, da Srbija kupuje ogroman broj iranskih dronova, pa je Srbija opasna, mogla bi da napadne Kosovo, već destabilizuje BiH i kad pogledaš da iza toga ne stoji nikakvo istraživačko novinarstvo, da čak ne stoji ni proveravanje podataka. Vi vidite da se niko ne potrudi da proveri reda radi, pa da kaže ‘srpsko ministarstvo vojske to demantuje'”, upozorava Smajlović.
Kada su u pitanju američki mediji, njih takođe ne zanimaju dešavanja ovde, osim za neke obračune sa političkim protivnicima.
“Tramp zapravo i nema medije, on ima te neke društvene mreže, na kojima je Ričard Grenel vrlo uticajan i njegov pravac se prati i to je stvarno korisno za Srbiju jer on uvek ukazuje na drugu stranu problema i makar malo širi taj fokus. Znate, u svetskoj diplomatiji je uvek bilo: ako ne možeš da rešiš jedan problem, proširi fokus, pa uključiš i stvari oko kojih ove dve strane mogu da se slože. E to je ono što su uradili Tramp i Grenel. Oni su rekli, ne možete da se složite oko suvereniteta, dajte da ubacimo Otvoreni Balkan, saradnju i to je stvarno dalo rezultate”, ocenjuje naša sagovornica, za razliku od onoga što sada rade “Bajden i Evropljani”, koji, kako kaže, idu u centar onoga što nas najviše deli.
Upozorava i da se iz američkih medija vidi ogromno interesovanje za hotel Trampovog zeta.
“To je zanimljivo: nikoga ne interesuje kakav će se hotel praviti u Beogradu, ali sve mejnstrim medije interesuje – i to su uradili Vašington post, Njujork tajms, Volstrit džornal, Blumberg – odjednom je taj hotel postao ogromna tema. Nije tema ni hotel, ni investicije u Albaniji i Beogradu, tema je možemo li da naškodimo Trampu, ovo radi njegov zet. A onda se tu pojavio Grenel i vi vidite da se i Vašington post i Njujork tajms i Volstrit džornal, koji su dobro obavešteni, brinu da bi Grenel mogao da bude idući šef diplomatije i ovo je percipirano kao zgodna tema na kojoj bi se mogla malo provući kroz blato i korupcija itd. Znači njih ne zanima Beograd, ali ih veoma zanima ako Tramp postane predsednik hoće li Grenel biti njegov ministar spoljnih poslova. Svi su uočili da je on neobično za američke pojmove blagonaklon prema srpskoj strani u sporu i gledaju da onda koriste taj ugao da mu naškode ali mislim da ni to nije neki antisrpski refleks, koliko je ‘ajde da vidimo imamo li nešto protiv Grenela'”, ocenjuje Smajlović.
Ona dodaje i da je u nemačkim medijima izuzetak Mihael Martens, koji, kako kaže, zaista dobro poznaje region i zna jezik.
“On sve čita i gde god nađe neki komadić informacije kod istomišljenika u institutima raznim, on to naduva i tome daje maksimalan značaj. Tako je dokazivao da nije istina da Srbi odlaze sa Kosova, a i ako odlaze, to nije zbog pritisaka na Srbe. On se trenutno strahovito bori – mislim da se bori koliko i Kurti – da Kosovo uđe u Savet Evrope, nepodnošljiva mu je pomisao da ZSO bude uslov i da se odlaže ulazak u SE. E to je retkost i ostatak prošlog vremena, zato što je to personalizovano, to je Mihael Martens, njegova je karijera delom i na nama izgrađena, on se sa tim identifikuje, on je na tome postao važan spoljnopolitički novinar i njega to stvarno zanima”, ističe Smajlović.
Prema njenim rečima, Martens je tipični nemački nacionalista, pomalo desni, “koji voli da ima mezimce, ovo su mu favoriti na Balkanu, a ovi nisu”.
“Ovaj mu se predsednik ne sviđa, sad će on njemu da pokaže, uzeće FAZ za koji radi i pretvara FAZ u projektil protiv Srbije. A pošto u redakciji nikog to ne zanima i pošto on o tome trenutno sigurno zna više nego bilo koji nemački novinar ili grupa novinara, on tu može da ima uspeha”, objašnjava.
Smajlović pravi paralelu sa početkom devedesetih kada je Nemačka htela da prizna Hrvatsku i Sloveniju, a druge zemlje nisu htele.
“Francuzi i Englezi su bili prilično skeptični, ali je Nemačka u Mastrihtu, kada je pravljena EU, oni su razne ustupke davali da bi Engleska i Francuska pristale na nemačku politiku na Balkanu. Znači samo je Nemačkoj bilo stvarno stalo, Francuska i Engleska su teorijski bile više na našoj strani, jer smo nekad bili saveznici, ali čim su našli neki krupniji interes, oni su nas odbacili kao potpuno nebitne. E ovde se nešto slično dešava, Martensu je stalo, nikom drugom nije stalo i Martens dominira u Nemačkoj u pisanju o Srbiji i o Balkanu”, navodi naša sagovornica.
Ipak, izveštavanje zapadnih medija devedesetih i ovo sada, ne mogu da se porede.
“Znate kad se vidi da postoji neki stvarni važan interes i plan? To je vezano za Kosovo 2004. godine, status je bio nerešen i važila je ona politika standardi pre statusa. Onda je bio Pogrom i mi smo očekivali, tada naivno, novinari poput mene koji smo jedva čekali da se pridružimo EU i zapadnim vrednostima i slobodama, mi smo verovali da će to da osnaži naše argumente, da je naša manjina progonjena i ugrožena i da to nije teritorija kojoj se sme priznati suverenitet, jer se njoj ne može verovati kakva će biti prema svojim građanima u manjinskim grupama. A onda je usledio baraž tekstova i to svake sedmice je izlazio tekst nekog eksperta, nekog poznatog iz spoljnopolitičkog establišmenta i svi su ponavljali, pod različitim potpisima u vodećim novinama, tezu ‘ne možemo više ovako, jeste videli šta se desilo, spaljene crkve, mi moramo da rešimo to Kosovo, Albanci su nervozni, oni žele da znaju da će dobiti nezavisnost, čim im mi damo nezavisnost oni će da budu mnogo bolji prema Srbima jer ih neće više mučiti ta anksioznost i teskoba oko budućnosti”, seća se Smajlović.
To nije bio proizvod albanskog novca, iako su možda, albanski novac i lobiranje pomogli.
“To je bila odluka Stejt departmenta i kad vi imate neimenovane visoke zvaničnike koji razgovaraju sa redakcijama, koji im kažu ‘evo pogledajte ovo, nema drugog načina, ništa nsimo postigli četiri godine, bolje da probamo nešto drugo’ i onda kreću ti tekstovi gde svako izvlači isti zaključak. To je dokaz da postoji jedna politika, da je cilj već odlučen i da samo treba fabrikovati, kako je rekao Čomski, ‘manufakturu konsenzusa'”, zaključuje Smajlović.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
