BEOGRAD. 27. oktobar – Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović istakao je danas da priznanje Kosova nije formalni uslov za članstvo u Evropskoj uniji i da nigde ne piše da je međusobno priznanje neophodno, jer da jeste – od članstva ne bi bilo ništa.
Starović je na TV K1, na pitanje da li je Kosovo „kamen spoticanja“ na putu Srbije ka EU, odgovorio da je pregovaračkim okvirom definisana obaveza da se dostigne sveobuhvatna pravno obavezujuća normalizacija odnosa Beograda i Prištine.
„Kosovo svakako nije formalni uslov. Ono što je definisano u pregovaračkom okviru je obaveza da dostignemo sveobuhvatnu pravno-obavezujuću normalizaciju odnosa. Naravno, neki u tome očitavaju obavezu međusobnog priznanja, ali tako ne piše. Kada bi tako pisalo ne bi bilo ništa od članstva, jer je svima nama na srcu zaštita nacionalnih interesa“, poručio je Starović.
Istakao je da je stvar potpuno jasna i da, što se tiće aktuelne vlasti, čiji je put trasirao predsednik Aleksandar Vučić – nema odustajanja od nacionalnih interesa.
Starović je izrazio uverenje da je moguće napredovati na evropskom putu i pored tog pitanja, i dodao da će to biti vidljivo u narednom periodu.
Ocenio je da postoji mogućnost o kojoj je govorio i predsednik Vučić, da Srbija postane članica EU pre 2030, naglasivši da je reč o mogućnosti, jer nije sve u rukama Beograda, već to zavisi od konsenzusa zemalja članica Unije.
„Postoji neka vrsta formule da nijedna država kandidat na može postati članica ako ima nerazrešene teritorijalne sporove, ali videli smo na primeru Kipra, koji ne kontroliše dobar deo teritorioje, da postoje drugačiji primeri. Takođe postoji promena pristupa kada se govori o nekim državama kandidatima, kao što je za Moldaviju i Ukrajinu rečeno da činjenica da ne kontrolišu deo svoje teritorije ne znači zatvaranje evropskog puta. Moramo da koristimo te vrste presedana i promene politike“, poručio je Starović.
Na pitanje o pritiscima na Srbiju da se udalji od Moskve, ministar je ukazao da postoji takva vrsta želje i očekivanja kada je reč o spoljnoj politici Srbije, koja, podvlači, nije politički neutralna, budući da su dva osnovna principa spoljne politike zemlje – vojna neutralnost i politička nezavisnost.
„Naša je obaveza da postepeno usaglašavamo spoljnu politiku sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i zadovljan sam zbog činjenice da naša usklađenost sada 63 procenta, što je 12 odsto više nego pre godinu dana kada je to bio 51 odsto. Pokazali smo da ispunjavamo obavezu da se postepeno usaglašavamo“, podvukao je Starović.
Navodeći da postoje pojedine države članice EU koje smatraju da bi sada svi kandidati trebalo da 100 odsto usaglase svoju spoljnu politiku, nepomenuo je da bi to podrazumevalo uvođenje svih paketa sankcija Rusiji, što Srbija nije i neće učiniti.
Podsetio je da na zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost iz februara 2022. godine, koji su se, kaže, pokazali ispravni, jer podrazumevaju osudu narušavanja teritorijalnog integriteta svake države članice Ujedinjih nacija, samim tim i Ukrajine, zalaganje za mir i pomoć ugroženom stanovnišvtu, ali i nepristajanje na to da uvodimo ekonomske sankcije bilo kome.
„To je okvir u kojem se krećemo već tri i po godine“, dodao je ministar Starović.
Na konstataciju da se menja udaljenost država kandidata od Brisela, te na pitanje kako se ta pozicija menja, Starović je primetio da su različite države bile „frontraneri“, ali da su se stvari menjale. Podsetio je da je Severna Makedonija postala kandidat 2005. godine, pre Hrvatske, ali je usled brojnih okolnosti u poslednjih 20 godina, Skoplje danas blizu začelja.
Dinamika se, pojašnjava, često menja usled političkih okolnosti.
Za Srbiju je, ističe minsitar, važno da „igra“ u skladu sa pravilima pretpristupnog procesa, da sprovodi reforme, otključava klastere i zatvara poglavlja.
„A, da li će doći do promene metodologije o kojoj se govori, ostaje da se vidi“, dodao je Starović.
Podseća da je upravo 2022. godine, sa početkom rata u Ukrajini, došlo do promene političke dinamike kada je reč o Srbiji i da nije tajna da zemlja od tada nije otvorila nijedan klaster.
„Mi smo dobili zeleno svetlo, odnosno ocenu da smo tehički spremni za otvaranje klastera 4 i 3 dobili u decembru 2021. godine. Tada je i otvoren klaster 4 , ali je rečeno da se sa klasterom 3 zastane dok se ne završi proces izmene Ustava. To je završeno mese dana kasnije, posle referenduma o ustavnim promenama, ali kada je to trebalo da se valorizuje, počeo je rat u Ukrajini. Svakon narednog decembra, Evropska komisija je donosila zeleno svetlo, ali nije dolazilo do političkog konsenzusa“, objasnio je Starović.
U međuvremenu je, kaže, Srbija preuzela na sebe još jedan set reformskih obaveza, koji bi uskoro trebalo da bude završen, što će, nada se, pomoći u otvaranju Klastera do kraja godine.
Na pitanje da li je Berlinski proces ispunio očekivanja postavljena još pre 11 godina, Starović je rekao da se može biti delimično zadovoljan, jer su neki procesi i projekti uspešno realizovani, ali i konstatovao da su ambicije bile daleko veće.
Podsetio je da je ideja Berlinskog procesa bila da se unapredi regionalna saradnja i osnaži zajedničko regionalno tržište unutar Zapadnog Balkana, kako bi se na taj način, kroz realizaciju brojnih projekata pospeši put regiona ka članstvu u EU.
U tom smislu, naveo je da je jedan od najvećih uspeha Berlinskog procesa uspostavljanje zone bez rominga na Zapadnom Balkanu, uz određen broj infrastrukturnih projekata. Među tim projektima, spomenuo je onaj koji je za Srbiju važan, auto-put Niš – Priština, dodajući da se taj projekat realizcije samo „sa ove strane administrativne linije“.
„Postoje inicijative koje su delimično realizovane, poput putovanja sa ličnim kartama, a na neki način i inicijativa ’Otvoreni Balkan’ koji je uspešno realizovana, je komplementarna i strukturalno povezana sa Berlinskim procesom“, rekao je Starović.
Dodao je da postoji čitav niz regionalnih inicijativa, od kojih neke postoje 25 godina, te da je prirodno da ima i određenih preklapanja, ali da je važno da sve imaju u vidu cilj koji je u regionu zajednički i koristan za građane i da se svi kreću u istom pravcu.
Izvor: Kosovo Online
Foto: Facebook
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
