BEOGRAD, 4. maj – Ministar za evropske intergracije Srbije Nemanja Starović ističe da je teško biti optimista po pitanju napretka dijaloga dok se na čelu institucija u Prištini nalazi Aljbin Kurti, jer ignoriše dijalog i sprovodi jednostrane mere po pravilu usmerene protivu srpskog naroda na Kosovu.
„Teško je biti optimista kada smo suočeni s gorkim iskustvima, pogotovo u poslednje četiri godine, koliko se na čelu institucija u Prištini nalazi Aljbin Kurti. Tačno je to da je naš pristup EU uslovljen napretkom u procesu normalizacije odnosa s Prištinom, što je obuhvaćeno pregovaračkim poglavljem 35, koje se pak ocenjuje prilikom otvaranja ili zatvaranja svakog drugog poglavlja. S obzirom na to da Kurti poslednjih godina ignoriše dijalog i sprovodi jednostrane mere po pravilu usmerene protivu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ne bi imalo previše smisla da EU pripisuje Srbiji krivicu za to što je proces dijaloga u zastoju“, objasnio je u intervjuu za Kurir.
Ukazao je da je imao priliku da se u prvim danima mandata susretne sa izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Peterom Serensenom i prenese mu nadu da će uspeti da pokrene proces dijaloga i učini ga ponovo relevantnim.
„Međutim, verujem i da EU nije jedini igrač koji može doprineti dijalogu i normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, pa i Srba i Albanaca u širem smislu, te da bi aktivnije uključivanje vrha američke administracije Donalda Trampa moglo zaustaviti deterioraciju stanja na terenu i utrti put ka nekom održivom kompromisu“, podvukao je Starović.
Istakao je da je Srbija ispunila sve tehničke uslove za otvaranje trećeg klastera pregovaračkih poglavlja još krajem 2021. godine i već tada je dobila preporuku Evropske komisije za njegovo otvaranje.
„Zapravo, to pozitivno mišljenje dobijamo već četiri godine zaredom, međutim, konačna odluka Evropskog saveta, koji čine šefovi država i vlada zemalja članica EU, izostaje iz očigledno političkih razloga. Rekao bih da smo se prethodnih nekoliko godina suočavali s političkim očekivanjima pojedinih država članica koja su prevazilazila sve ono što se nalazi u našem pregovaračkom okviru. Dakle, mimo onoga što je kodifikovano i što smo prihvatili kao obaveze u procesu pristupanja EU, neki su očekivali da Srbija promeni politički pristup određenim pitanjima koja su za nas veoma značajna, a bez bilo kakve garancije da će to na koncu rezultovati otvaranjem vrata za članstvo Srbije u EU. Nastojaćemo da svojom doslednom politikom, a pre svega realizacijom svih procesa iz naše Reformske agende, te i takve prepreke prevaziđemo u narednom periodu“, poručio je Starović.
Upitan koliko Srbiju koče politički uslovi koji jos se postavljaju i kako to zaobići, rekao je da je svima koji se bave proširenjem EU potrebno daleko više otvorenosti i iskrenosti.
„Na nama je da odlučno i efikasno sprovedemo reforme na koje smo se obavezali, a na Briselu i prestonicama ključnih država članica EU da konačno otvore vrata za proširenje, ne skrivajući se iza nekih birokratskih procedura ili bilateralnih blokada. Političko uslovljavanje predstavlja realnost i nije uvek moguće izbeći ga, ali bitno je da ti zahtevi ne izlaze vam sfere mogućeg i da postoji jasna valorizacija njihovog ispunjenja, što, nažalost, nije uvek bio slučaj, pogotovo kada govorimo o nekim našim susedima“, kazao je on.
Na pitanje kako razume aktuelnu krizu u Srbiji i blokade koje su postale neka vrsta nove realnosti i gde vidi da je izlaz iz svega toga, Starović je rekao da je izlaz kao i uvek u dijalogu i političkim kompromisima.
„Formiranje ove i ovakve Vlade Srbije s prof. dr Macutom na čelu već samo po sebi predstavlja ispruženu ruku prema delu građana koji su u protestima i verujem da će bitno doprineti smirivanju tenzija u društvu. Poštujući pravo na političko okupljanje i organizovanje, mislim da su nezakonite blokade saobraćaja apsolutno nedopustive, jer predstavljaju nasilje prema normalnom životu svih građana. Posmatrano kroz prizmu resora koji vodim, odgovorno tvrdim da nema države članice EU u kojoj bi takvo svakodnevno ispoljavanje nasilja u dugom kontinuitetu bilo moguće, a to opet govori o snazi i dubini demokratskog utemeljenja Srbije, čiji državni aparat uspeva da se suzdrži od legitimne upotrebe sile do poslednjeg momenta“, dodao je on.
Podsetio je da je Beograd ove nedelje posetila evropska komesarka za proširenje Marta Kos, i rekao da do kraja maja očekuje dolazak predsednika Evropskog saveta Antonija Koste i visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Kaje Kalas.
„Verujem da taj neuobičajeno visok intenzitet poseta već sam po sebi govori o značaju koji Evropska unija pridaje Srbiji, i to kroz poprečni presek svojih institucija. Susreti na najvišem političkom nivou služe tome da se pruže međusobna uveravanja o punoj posvećenosti radu na pristupanju Srbije EU. Za nas stupanje u punopravno članstvo EU predstavlja nacionalni interes, ali i sama EU ima jasan politički, geopolitički, ekonomski i bezbednosni interes u proširenju na Zapadni Balkan, jer to zapravo i nije proširenje, već zaokruživanje EU“, objasnio je on.
Na konstataciju da je proširenje EU na Zapadni Balkan proglašeno prioritetom nove evropske administracije, ali i da nedostaju konkretni potezi i pitanje da li misli da će se to promeniti u narednom periodu, rekao je da je neophodna određena doza optimizma kako bi mogli da se obavljaju poslove s punim elanom, ali nije uvek najkorisnije taj optimizam iznositi u javnost. „Pogotovo zbog toga što kada govorimo o onim rezultatima procesa pristupanja Srbije EU koje građani s pravom očekuju, nije sve u našim rukama. Ne bih stoga iznosio očekivanja o potezima koje treba da povuku organi EU i države članice, a pogotovo ne bih licitirao s datumom pristupanja naše države EU. Iznošenje takvih procena u poslednje dve i po decenije, nekada čak i iz najboljih namera, pokazalo se veoma štetnim, jer je doprinelo razočaranju među onim slojevima stanovništva čije nam je aktivno učešće u procesima koji vode Srbiju ka EU danas veoma potrebno“, naglasio je on.
U vezi odlaska predsednika Srbije u Moskvu na obeležavanje Dana pobede i unapred izazvane negativne reakcije, posebno unutar briselske administracije, ukazao je da je sasvim očigledan politički jaz između Brisela i Moskve, čija dubina je nakon početka rata u Ukrajini postala praktično nepregledna.
„U takvim okolnostima svaka vrsta komunikacije, a da ne govorimo o saradnji s Rusijom, biva izložena kritici i postaje okidač za pretnje. Za nas obeležavanje 80. godišnjice pobede nad fašizmom predstavlja isključivo komemoraciju presudno važnim istorijskim zbivanjima i smatramo da Moskva jeste pravo mesto na kom se ta velika godišnjica ima obeležiti, uvažavajući doprinos koji je Crvena armija imala u oslobađanju Evrope, kao i ogromne žrtve ruskog i ostalih sovjetskih naroda. Isuviše smo kao država mali da bismo mogli premostiti duboki jaz između Brisela i Moskve, ali svim svojim sagovornicima možemo objasniti da Srbija danas živi u 2025. godini i stremi ka boljoj budućnosti, koja će biti obeležena mirom, stabilnošću i razvojem, a ne u Orvelovoj 1984, u kojoj se neko ministarstvo istine svakodnevno bavi revizijom istorije kako bi je prilagodili aktuelnim političkim potrebama“, rekao je Starović.
Upitan kakve posledice može da pretrpi Srbija ukoliko se zamerke EU pretvore u neke konkretne korake ili mere, kazao je da bi se uzdržao od iznošenja nekih svojih predviđanja i očekivanja o tom pitanju, ali i podvukao na to da će najmanje jedan lider EU, a govorim o slovačkom premijeru Robertu Ficu, koji je po funkciji i član Evropskog saveta, prisustvovati proslavi 9. maja u Moskvi.
„Nema sumnje da će sve to uticati na percepciju Srbije u delu država članica EU, ali neki od njih svakako već gaje negativna predubeđenja prema našoj zemlji. Zapravo, naša glavna zamerka prema EU i jeste to što se uvođenjem političkog uslovljavanja zasnovanog na očekivanjima država članica a ne na pismeno preuzetim obavezama, proces pristupanja Srbije EU počinje bazirati na političkim percepcijama, umesto na stvarnim zaslugama, kako je prvobitno zamišljen i što je važilo za sve pristupajuće države dosad“, kazao je on.
Starović je istakao da bi za Srbiju smirivanje rata u Ukrajini, makar govorili i o nekom primirju, svakako bilo blagotvorno i znatno bi relaksiralo njene pozicije kako u ekonomskoj tako i u političkoj sferi.
„S tim u vidu, zaista pozdravljamo inicijativu američkog predsednika Trampa za okončanje tog strašnog rata. S pravom, međutim, ukazujete na različita gledišta Brisela i Vašingtona o željenom ishodu rata u Ukrajini, ali i o mnogim drugim važnim temama. Nekada je za države centralne i istočne Evrope važila formula po kojoj najbrži put do Brisela vodi preko Vašingtona. To danas možda više nije u potpunosti tako, ali je svakako nezamislivo da neki kandidat napreduje ka članstvu u EU antagonizujući i sukobljavajući se sa SAD. To ni u kom slučaju nije naš put, budući da će Srbija uložiti mnogo političke volje i napora da unapredi odnose sa SAD u drugom mandatu predsednika Trampa, a na koncu to može doprineti i jačanju naših kapaciteta za pristupanje EU“, rekao je on.
Izvor: Kosovo online/Kurir
Foto: Kosovo online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
