BEOGRAD, 2. maj – Spoljnopolitički komentator Miroslav Stojanović kaže da je mogućnost odlaganja odlučivanja o zahtevu Kosova da postane član Saveta Evrope na sednici Komiteta ministara SE ovog meseca “više u medijskom, nego u političkom opticaju”, te da nije siguran “šta se iza brda valja”, ali da je svakako na Komitetu ministara neizvesnost znatno veća nego što je bila na nivou Parlamentane skupštine na kojoj nastupaju stranačke delegacije.
“U Komitetu nastupaju vlade, odnosno države i odnos snaga je tu drugačiji. Komitet bi verovatno mogao da raspravlja, kako se najavljuje 16. maja, i ako se proceni da ishod tog glasanja nije ubedljiv u korist Prištine onda bi moglo da dođe do pomeranja. To bi bilo neka šansa za Beograd, ako je već zakasnio u diplomatskoj ofanzivi, jer ovo nije moglo da bude iznenađenje – da to nadoknadi i da na neki način ozbiljnije utiče na one zemlje koje još uvek ne znaju šta da učine kada se prave presedani. Jer sada su mnogi svetu, a pogotovo u Evropi, svesni da jedan peresedan rađa nove presedane i da to uvek može da bude kontarproduktivno i da se kao bumerang vraća i drugim zemljama. Konkretno to sada pogađa nas ali takve situacije mogu u jednoj ili drugoj varijanti da se dogode i drugim zemljama”, rekao je Stojanović za Kosovo onlajn.
Ističe da je problematično kako će se ponašati države koje izričito ne priznaju Kosovo jer tu na sceni “neka vrsta diplomatske ekvilibristike i marifetluka koji je dosta dvoličan”.
“Da bi sačuvale obraz pred svojim javnim mnjenjem neke od tih zemalja pribegavaju varijanti koja jeste legitimna ali nije uvek časna, tako što se uzdržavaju, a vozovi prolaze jer se broje glasovi ‘za’ i ‘protiv’. To je slučaj koji najavljuje Grčka koja kaže da neće da prizna Kosovo ali njihov ministar spoljnih poslova kaže da će biti uzdržani na ovom glasanju”, navodi Stojanović.
Ukoliko bi odluka Komiteta ministara bila odložena za neki period, kako smatra naš sagovornik, Beograd bi mogao da malo snažnije nastupa prema zemljama koje vagaju šta da učine, ali ne bi mogao da promeni “zapečaćene” stavove.
Na pitanje da li bi odlaganje odluke motivisalo Prištinu da u što skorije vreme formira Zajednicu srpskih opština, Stojanović kaže da je moguće da kosovska strana napravi neki gest oko ZSO ali da on funkcionalno ne bi značio ništa jer se ZSO “ubrzano sadržajno prazni”.
“Niko više od onih koji bi oblikovali ZSO i međunarodne organizacije i fondacije koje pomažu Kosovu po ovom pitanju ne pominju briselske sporazume koji su taksativno sročili šta bi bio sadržaj ZSO. ZSO je lukavo sklonjena sa PSSE jer bi mogla da izazove kontroverze i da se ne glasa onako kako se glasalo i vraćena je u prostor tzv. međunarodnih ugovora tako da ne bude u prostoru ljudskih prava”, navodi Stojanović.
On primećuje da je Priština bila trijumfalno zadovoljna onim što se dogodilo na PSSE jer je Savet Evrope prva organizacija u koju će Priština možda ući a koja ima političku težinu.
“Do sada su ušli u organizacije koje su praktične i tehničke, poput Fudbalske federacije ili MMF-a i Svetske banke, ali prva organizacija na čija vrata oni kucaju a koja ima političku težinu je SE i oni su to sebi već pripisali kao veliki diplomatski uspeh. Već sada mogu da mašu tom činjenicom, čak i da dođe do odlaganja u Komitetu ministara, jer je to neki put od kog, oni koji drže kišobran nad Kosovom, neće odustati”, kaže Stojanović.
Što se tiče načina odlučivanja u SE, naš sagovornik kaže da je ova organizacija počela da pravi “eroziju sopstvenih principa poodavno”.
“Najpre nijedna zemlja nije mogla da uđe ako nije država, drugo, nije mogla da uđe nijedna zemlja ako svi ne glasaju, a onda je izmišljen sistem konsenzusa koji nije jednoglasnost već neko može da odustane ili da bude poslat da popije kafu, a da to ne utiče na ishod, a sada idu na dvotrećinske većine. To su uvek politički a ne pravni potezi”, navodi Stojanović.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
