GRAČANICA, 6.februar – Kandidat Srpskog narodnog pokreta na parlamentarnim izborima Branimir Stojanović istakao je da će dijalog Beograda i Prištine jedino imati smisla ako se prvo sprovedu dogovori od ranije i formira Zajednica srpskih opština, ali i da obnova dijaloga zavisi od međunarodne zajednice.
Prema njegovim rečima, srpski poslanici se moraju vratiti u kosovski parlament, kako bi se borili za srpske interese.
U intervjuu za Kosovo onlajn Stojanović ističe da, po pitanju bezbednosti Srba, mora da postoji operativni plan na nivou lokalnih samouprava.
Kakva je sudbina dijaloga i kako ga oživeti?
Dijalog mora da se obnovi, ali to ne zavisi ni od jednog ni od drugog faktora, već pre svega od međunarodne zajednice. Dijalog će jedino imati smisla ako se sprovedu prvo dogovori od ranije. Svaki drugi nastavak dijaloga je besmislen dok se ne bude formirala ZSO, i dok se ne budu ispunili oni delovi koji treba da donesu nešto našem narodu, za razliku od onog što smo imali do sada, a to je da su sprovedeni samo oni delovi koji ugrožavaju naše funkcionisanje i rad. Do tog trenutka zaista neće imati smisla obnavljati dijalog. Takođe, pre svega toga mora da se smiri stanje na terenu, da se ljudi osećaju koliko toliko bezbedno, jer o kakvom dijalogu možemo da pričamo kada su ljudi u strahu i ne mogu da funkcionišu normalno.
Da li je vreme za povratak Srba u institucije (policiju, pravosuđe), koji su preduslovi, sa kim bi od potencijalnih kandidata za premijera to moglo da se realizuje?
Mislim da je za nas najvažnije pitanje da se pre svega vrate srpski poslanici u parlament, za razliku od ovih deset nevidljivih poslanika koje smo imali. Srbi bi trebalo da imaju poslanike koji su tamo prisutni i koji se bore za srpske interese. To je najvažnije. Mora da se promeni struktura i da se vrati poverenje u srpske predstavnike. Danas naš narod nema poverenje u one koji su vršioci funkcija, to je prva i osnovna stvar. Nažalost oni koji su morali, u ovom periodu, poslednje dve, tri godine, kada su bila sva ova krizna dešavanja, mnogi od tih predstavnika su se krili, nisu bili sa narodom, nisu bili tamo gde je bilo najkritičnije, ćutali su kada su se gasile institucije, izbegavali su svoju odgvornost, i sada treba da plate političku cenu. Treba da znamo ko je tada donosio takve nakaradne odluke i da vidimo posledice.
Posledice po naš narod su katastrofalne, jer se ogroman broj ljudi iselio, više ne živi ovde, ogroman broj ljudi je već jednom nogom van ovog prostora, samo traži način, finansijski i tehnički, kako da se iseli. To je neprihvatljivo stanje. Mi kao narod, moramo da dođemo u situaciju da donosioci odluka snose političke posledice. Onaj koji je doneo pogrešnu političku odluku, moraće da izgubi tu priveligiju da odlučuje. Ono što je bila praksa do sada, a to je da bez obzira na broj grešaka, pod obarzloženjem stvaranja nekog jedinstva, se zapravo nastavlja sa istom praksom, i da bez odgovornosti, ljudi koji su donosili loše odluke i dalje budu u poziciji da odlučuju. To je za nas najveća katastrofa, jer na kraju dana mi ipak možemo samo da odlučujemo oko toga kako ćemo da buduemo uređeni unutar sebe, jer i to je danas naš najveći problem.
Kako povećati bezbednost Srba na Kosovu?
Pitanje bezbednosti nije samo pitanje političke sigurnosti. Naravno, dobar deo nesigurnosti se stvara zbog te politike koja se vodi na centralnom nivou iz Prištine. Naravno da je Kurti svojom agresivnom retorikom stvorio atmoseferu u kojoj je raširena mržnja prema Srbima, to je više nego očigledno, i u tom smisli treba vrlo racionalno procenjivati kako se donose odluke, a ne pomagati Kurtiju, što je bila praksa i odluka onih koji su do sada odlučivali. Tako da su mu više pomagali, nego odmagali u donošenju političkih odluka, i pre svega je tu najbolji primer sever i ono što se na severu desilo. Da Srpska lista nije donosila nakaradne odluke, sigurno ne bi imali ovo stanje koje imamo danas. Sa druge strane, ne treba pitanje bezbednosti ostaviiti dobroj volji Albanaca i kosovskih institicija, u odnosu na ono šta oni žele ili ne žele.
Mi moramo da razvijemo operativne planove na nivou lokalnih samouprava u poboljšanju, nekih od elementarih tehničkih uslova. Da imamo bolje video nadzore, ili da imamo video nadzore, u mnogim sredinama ih nema, da postoji dobra javna rasveta, da postoji veći pritisak na institucije koje treba da se bave bezbednošću. Ono što je bila situacija u Gračanici, kada smo znali da će Albanci da slave Dan zastave, niko iz Opštine Gračanica nije našao za shodno da organizuje Odbor za bezbednost, pre nego što se to desilo, a nakon tih nemilih događaja kroz Gračanicu, svog tog divljanja, su rukovodioci izašli i počeli da kukaju. Treba preventivno delovati, preventivno izvršiti pritisak na institucije i na one koji su nosioci bezbednosnih aparata, pre svega međunarodnu zajednicu, a ne nakon nečeg lošeg.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
