SEVERNA MITROVICA 17. septembar – To što se premijer Aljbin Kurti stalno hvali visokim stepenom vladavine prava i zaštite manjina, pa čak Kosovo naziva i “najdemokratskijom zemljom na Zapadnom Balkanu”, ne odgovara stvarnosti na terenu, koja ovakve tvrdnje svakodnevno demantuje, slažu se sagovornici Kosovo onlajn, analitičari iz Severne Mitrovice i Prištine, kao i Srbi koji žive na severu.
Ističu da demokratija ne može da bude samo “na papiru” i da zakoni podjednako moraju da važe za sve zajednice. Navode da je dugačka lista faličnosti demokratije na Kosovu – od kršenja ustava i Briselskog sporazuma, preko bezbednosnih pritisaka na Srbe na severu i otežanog vraćanja raseljenih, do neustavnog referenduma za smenu gradonačelnika.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izneo crni bilans napada na Srbe, njihovu imovinu i svetinje od kada je Kurti došao na mesto premijera. Od tada su zabeležena 403 napada na Srbe i njihovu imovinu, na severu se desio 41 eskalatorni potez sa ciljem da se izazovu sukobi, 15 napada na srpsku decu, 15 direktnih pokušaja da se spreči funkcionisanje zdravstvenog sistema Srbije, kao i 56 napada na verske objekte SPC.
Nastavljaju se i neosnovana hapšenja Srba pod nejasnim optužnicama i njihovo dugo držanje u pritvoru. Uoči poslednje runde dijaloga u Briselu zapaljena je, po drugi put, kuća povratničke porodice Janaković, a srpskog mladića u Gračanici pretukla su trojica nepoznatih Albanaca.
Drektor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković upitao je nakon paljenja kuće Janačkovića specijalnog izaslanika EU za dijalog Srbije i Kosova Miroslava Lajčaka i šefa OEBS na Kosovu Majkla Devenporta, da li je “ovo ta Kurtijeva demokratija i deeskalacija”?
Ipak, sve ovo nije smetalo Kurtiju da se oglasi i pre nekoliko dana, na Međunarodni dan demokratije, i da se još jednom pohvali kako “Kosovo stoji uz demokratski svet u odbrani vladavine prava i poštovanja ljudskih prava”.
A samo pre nekoliko meseci, u martu ove godine, čak je i Stejt department u svom izveštaju o ljudskim pravima na Kosovu za 2022. godinu, izrazio razočaranje stanjem ljudskih prava, navodeći primere hapšenja Srba, eksproprijaciju zemljišta na severu Kosova, zločine i pretnje etničkim manjinama, kao zabrinjavajuće pojave. Prema oceni Vašingtona
Kako poručuje Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative, na Kosovu nisu stvoreni uslovi za pravo multietničko društvo i napominje da je to prepoznato i u izveštajima Evropske unije.
“Mnogo je toga što dovodi u pitanje demokratiju na Kosovu i to nije samo odnos prema Srbima. U poslednje dve i po godine to jeste jako izraženo, zato što je srpska zajednica faktički isključena iz političkog života na Kosovu. Tu imamo primere imenovanja ljudi koji bi trebalo da predstavljaju, tj. kosovska vlada tvrdi da predstavljaju, srpsku zajednicu na centralnom nivou, poput ministra za zajednice i povratak Nenada Rašića i njegovog zamenika, ali oni nisu odabrani u skladu sa članom 95 Ustava Kosova”, navodi Andrić Rakić.
Kao krovni primer faličnosti demokratije na Kosovu ona navodi situaciju sa narodnom inicijativom, odnosno lokalnim referendumom, peticijom za smenu gradonačelnika na severu kako bi se došlo do novih izbora u četiri opštine.
“Ključna zakonodavna infrastruktuta ne postoji, a koja bi omogućila praktikovanje lokalne demokratije. To su samo neki od primera. Generalno, a to se može naći i u izveštajima EU, na Kosovu nisu stvoreni uslovi za pravo participativno multietničko društvo. I dalje smo jako segregirani po etničkim linijama i dalje je teško pojedinim zajednicama, posebno srpskoj i romskoj, da učestvuju smisleno u procesima donošenja odluka“, ukazuje Andrić Rakić.
Posebno apostrofira bezbednosni pritisak na Srbe na severu kroz prisustvo specijalnih jedinica. Ističe da je to ono što opterećuje građane još od februara 2022. godine, kada su počele da se grade baze specijalnih jedinica policije, mnogo pre nego što su Srbi izašli iz institucija. Napominje da su tada i nevladine organizacije i pojedinci upozoravali da to nije u skladu ni sa kosovskim ustavom ni odredbama Briselskog sporazuma, koji se odnosi na formiranje regiona Sever unutar policijskih direktorata.
„Specijalne jedinice Kosovske policije, i pre izaska Srba iz institucija su, koliko sam ja upućena, imale samo jednog srpskog pripadnika u formaciji koja broji oko 700 policajaca. Tako da, konkretno specijalne jedinice, nikada nisu imale u svom sastavu jedinicu koja bi bila bar po ustavu i Briselskom sporazumu odgovarajuća da sprovodi akcije na severu”, kaže Andrić Rakić.
Ono što dodatno traumatizuje srpsku zajednicu na Kosovu, ističe ona, jeste i to što ne mogu da se ostvare društveni uslovi da bude prihvatljivo da se vrate u pojedine sredine, a tamo gde jeste prihvatljivo, najčešće taj povratak nije održiv. Navodi i da osim Dragice Gašić nema povratnika u urbanim sredinama.
“Iz nekog razloga je nezamislivo da u Prištini ima Srba, to su sve stvari koje pokazuju ozbiljni demokratski manjak. Dokle god Srbi žive u ruralnim sredinama ili u Severnoj Mitrovici, koja je jedina suštinska urbana sredina, biće jako teško da se zaista govori o pravom kohezivnom i demokratskom društvu“, zaključila je Andrić Rakić.
Politička analitičarka iz Prištine Mimoza Gavrani kaže da demokratija na Kosovu ne bi trebalo da bude samo “na papiru” i da mora da važi za sve zajednice.
“Imamo najbolje zakone i to je pozitivno, dobra baza, koju moramo da nastavimo da implementiramo i Kurti i mi iz civilnog društva. Zato što svi mi živimo ovde i treba da damo podršku ovoj zemlji. Ponavljam, Kurti je u pravu kada je reč o Kosovu kao demokratskoj državi, ali je takođe bitno da on daje pozitivan odnos da politika ove zemlje, koja bi trebalo da bude demokratija za primer, bude i implementirana. I da to bude demokratija za sve, a ne samo za jednu zajednicu”, navodi Gavrani.
Srbi iz Leposavića, Severne Mitrovice i Zvečana sa kojima su reporteri Kosovo onlajn razgovarali, poručuju da, nažalost, na Kosovu “nema ni ‘d’ od Kurtijeve diplomatije”, i kao poseban problem ističu što što na Zapadu ne žele da vide u kakvim uslovima Srbi žive.
Ističu i da žive u getu i strahuju da sve što Kurti i vlasti u Prištini rade ima za cilj da njih ne bude na Kosovu.
Tako se Ratomir Vukašinović iz Leposavića pita kakva je to demokratija kada ništa što je Srbima potrebno, Kurti ne dozvoljava.
“Što se tiče ovih sa Zapada, oni oči nemaju uopšte, oni to ne vide, može Kurti da radi šta god hoće oni se oglušuju na sve što on uradi, ne prihvataju ništa od onoga što Srbi govore. Pogledajte smo opštinu Leposavić, nijedan dokument ne može da se uzme jer je vlast pod upravom Kurtija. Tri meseca radnici opštine ne mogu da dođu na svoja radna mesta, a kamoli da obavljaju svoj posao. Užas je kada je reč o demokratiji. Užasno, zaista“, kaže Vukašinović.
Sličnog su mišljenja i građani Zvečana i Severne Mitrovice. Tako penzioner iz Zvečana kaže da, na primer, Srbi ne smeju sami da se kreću noću i takođe otvoreno pita kakva je to demokratija.
“Demokratija je da mogu da spavam pored puta noću i da me ne dira niko. A kakva je to demokratija kad moram da se krijem od policajaca, kad prolaze kolima. Šta će oni ovde na severu? Nekad smo bili u kafanama zajedno, pili, jeli, družili se a sad ne možemo da gledamo jedni druge. Koja je to demokratija? Nema demokratije, ni kod nas, ni kod njih”, kaže ovaj Zvečanac.
Žiteljka Severne Mitrovice ogorčeno poručuje da Srbi na Kosovu žive u getu.
I žitelj iz Zvečana koji je u penziji poručuje da je Kurtijeva “demokratija” takva da gore ne može da bude.
“On sve radi samo da uništi ovaj srpski narod. Zajedno sa specijalnim jedinicama rade na tome da nas oteraju i unište“, poručuje naš sagovornik.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
