BEOGRAD, 18. septembar – Najava obaveznog prijavljivanja u policijskim stanicama u roku od tri dana po ulasku na Kosovo građana koji nemaju kosovska dokumenta i pribavljanje dozvole za boravak, prema oceni Stefana Surlića, docenta Fakulteta političkih nauka u Beogradu, u najvećoj meri pogodiće srpsku zajednicu i ovo pitanje mora da bude predmet dijaloga i dogovora.
Surlić kaže da kada se pogleda geneza svih dosadašnjih sporazuma koji su se ticali normalizacije odnosa, da je uvek u centru pažnje bila ideja da Srbi mogu živeti „u dva sveta“, i da im se bez obzira na statusni spor između Beograda i Prištine omogući sloboda kretanja, kao i da se od Srba koji žive na Kosovu ne traži da im u svemu status bude apsolutno definisan, ukoliko već status Kosova na međunarodnom nivou nije rešen do kraja.
„Ako ovo spustimo na lokalni nivo gde imamo ljude koji žive u centralnoj Srbiji, a rade, na primer na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Mitrovici, i mnoge druge institucije koje naprosto imaju ljude koji žive u dve različite sredine, mislim da su ovim oni pogođeni i da je pogođena i šira porodica, rodbina, prijatelji koji od rata ne žive na Kosovu, ali dolaze i obilaze svoje bližnje. Možemo hipotetički zamisliti situaciju praznika, u kojoj, ukoliko oni ostanu duže od tri dana, moraju da prolaze kroz proceduru prijavljivanja, registrovanja i eventualno plaćanja kazne, ukoliko propuste da to učine“, ukazuje Surlić.
Iako je mišljenja da niko ne beži od takve registracije, napominje da potezanje ovog pitanja, odnosno statusa stranaca, ima negativnu konotaciju u momentu kada se „otvaraju i priče oko obrazovanja i zdravstva“.
Sve je, kako veruje, pripremljeno sa idejom da to bude bezbednosni problem.
„Ono što smo mogli da čujemo od predstavnika policije je da oni nemaju uvid ko sve ulazi i izlazi sa severa Kosova, da im je to veliki bezbednosni problem i mislim da je na tragu svega onoga što su Svečlja i drugi govorili u prethodnih nekoliko meseci ovo ideja kako da imaju potpuno čistu i jasnu registraciju ko ulazi, izlazi i ko živi na teritoriji četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova“, kaže Surlić.
Najnovija odluka vlasti u Prištini dovešće, kako ocenjuje, u paradoksalnu situaciju one Srbe na Kosovu koji ne žele kosovska dokumenta jer će se tretirati kao stranci.
Iako je značajan procenat stanovništva još ranije uzeo kosovska dokumenta i mada je procenat Srba koji ih nemaju manji, ipak je, kaže, relevantan.
„Postoje ljudi koji ne žele kosovska dokumenta, koji žive na Kosovu, živeli su sve vreme i naravno da oni sada dolaze u paradoksalnu situaciju, da se tretiraju kao stranci i da možda i plaćaju kazne ukoliko ne žele da se povinuju ovoj najnovijoj odluci Prištine“, ističe on.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
