BEOGRAD, 4.april – Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić, povodom četiri godine mandata kosovske predsednice Vjose Osmani, ocenjuje da je ona u ovom periodu na unutrašnje političkom planu morala da balansira između ekstremne nacionalističke i šovinističke politike vlade Aljbina Kurtija i svoje želje da ima lični pečat pravnika i nekoga ko je pomiritelj kada je reč o unutrašnjem rascepu u albanskoj populaciji.
Kako ističe, to je bio balans između kompetitivnog šovinizma s jedne strane i sa druge strane zahtevima za poštovanjem prava, ustava, zakona i ostalog.
Na polju odnosa Srba i Albanaca, Surlić kaže da, ako postoji nešto što pozitivno što je proisteklo u ove četiri godine, da je to prevođenje vlasništva nad zemljištem na manastir Visoki Dečani u šta je Osmani bila uključena.
„Kada govorimo o dijalogu između Beograda i Prištine, iako nismo imali faktičku normalizaciju odnosa ni same pregovore ili bilo kakav dogovor za koji bismo mogli da kažemo da se ostvario na terenu, mislim da je njen najveći legat u vezi sa slučajem zemljišta manastira Visoki Dečani. I strani zvaničnici i nevladine organizacije potvrđuju da bi vlada Aljbina Kurtija tu odluku dezavuisala i da faktički ta zemlja ne bi bila prevedena u vlasništvo manastira Visoki Dečani da Osmani nije bila uključena u celokupan proces“, navodi Surlić.
Kaže i da je Osmani u prethodne četiri godine sebe želela da sebe predstavi kao nekoga na koga ne može tako lako da se vrši uticaj i što se tiče zapadnih aktera i što se tiče vlade, da je revnosna i da je došla iz akademskog polja da pomogne politiku na Kosovu.
Zapad je, međutim, ukazuje, bio svestan da Osmani nema faktičku političku moć i da ona balansira između jedne formalne funkcije i odsustva bilo kakvog posebnog uticaja na real-politiku.
„U nekim slučajevima ona je čak imala i radikalniju retoriku od Aljbina Kurtija u javnosti, ali svi su isticali da je ona mnogo umerenija u razgovorima, u kompromisnim rešenjima u odnosu na Aljbina Kurtija, bar što se tiče zapadnih zvaničnika. Tako da je ona ipak imala umereniju struju što se tiče real-politike i mogućnosti da se dođe do nekih dogovora u odnosu na rezolutno negativan stav Aljbina Kurtija, pogotovo po pitanju dijaloga Beograda i Prištine“, kaže naš sagovornik.
O tome da li će Osmani ostati u politici kada joj istekne mandat sledeće godine, Surlić kaže da ona sada nema dodatni politički kapital koji bi ponudila Aljbinu Kurtiju, nekog keca u rukavu kakvog je imala pre četiri godine kada je izašla iz Demokratskog saveza Kosova i faktički dala dodatni legitimitet Aljbinu Kurtiju, zbog čega ju je i nagradio predsedničkom funkcijom.
„Političke opcije su sada jasno diferencirane, oni koji su protiv Samoopredeljenja Vjosa Osmani ih ne može privući ni na koji način. Možda razmišlja o nekom svom političkom angažmanu pa da privuče razočarane glasače pre svega Demokratskog saveza Kosova, ali to je jedan vrlo mali postotak biračkog tela jer realno gledano i DSK se bori sa glasovima i eventualnim rastom podrške u budućnosti. Na drugoj strani vidimo Demokratsku partiju Kosova koja ima stabilno biračko telo i ona na političkoj sceni Kosova ne bi imala neki veliki manevarski prostor i veliki uspeh, tako da verujem da zaista razmišlja šta posle. Drugi mandat mislim da nije realan, ali vidi se da je ambiciozna i da neće tek tako staviti tačku na svoju karijeru, na primer poput Atifete Jahjage, nego će želeti da bude prisutna ili kooptirana u Samoopredeljenje ili da kreira neku svoju političku opciju“, ocenjuje Surlić.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
