BEOGRAD, 24.novembar – Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić mišljenja je da ukoliko bi se dijalog Beograda i Prištine vratio na format bečkih pregovora, u kojima su obe strane za stolom predstavljale delegacije, a ne samo glavni pregovarači, to bila predstava u kojoj učestvuje više ljudi, a sa suštinski istim rezultatom, odnosno, neuspehom normalizacije odnosa.
„Bilo kakva vrsta delegacija zapravo je više teatar za unutrašnju političku javnost. Mnogo je važnije da se rezultati dijaloga, ako ih ima, predstave parlamentu i javnosti, da se ide u tom pravcu da građani, i Srbi i Albanci, osećaju da je dijalog nešto što je nacionalni interes i nešto u čemu oni učestvuju. Ovako, kada to udaljite i predstavite samo kao susret dva lidera koji se i ne rukuju, gde je medijator taj koji postavlja agendu, onda niko od građana ne vidi da je to nešto što se tiče njih i njihovog boljeg života, razumevanja i pomirenja. Tako da bih više gledao na to da li su zaista parlament i javnost više uključeni, bar što se tiče izveštaja o procesu dijaloga“, navodi Surlić.
On kaže i da se delegacije u prinicipu sastaju onda kada postoji bazični konsenzus oko toga u kom okviru može postojati dogovor i da su bečki pregovori i propali zato što je bilo jasno da za prištinsku stranu može samo da se govori o kosovskoj nezavisnosti, a za beogradsku samo o nekoj formi autonomije za Kosovo, i da u tim okolnostima nema dijaloga.
„Pretpostavljam da kada bi se sada sastale delegacije da bi zahtev Prištine bio članstvo u Ujedinjenim nacijama, a za Beograd da to ne dolazi u obzir, da se može razgovarati o nekim drugim međunarodnim organizacijama, ali ne o Ujedinjenim nacijama. I onda bismo zapravo imali samo predstavu u kojoj više ljudi učestvuje, sa suštinski istim rezultatom, a to je neuspeh normalizacije odnosa“, ocenjuje Surlić.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
