NJUJORK, 7.april – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatraće sutra na sednici Izveštaj generalnog sekretara UN o radu Unmika za period od septembra prethodne do marta ove godine.
Srbiju će na sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku predstavljati ministar spoljnih poslova Marko Đurić.
U izveštaju, koji će predstaviti specijalna predstavnica generalnog sekretara UN i šefica Unmika Karolina Zijade, konstatuje se da nije bilo značajnog napretka u dijalogu o normalizaciji između Beograda i Prištine uz posredovanje EU, dok su napori za sprovođenje prethodnih sporazuma zaustavljeni. Izražena je zabrinutost zbog akcije Kosovske policije da zatvori institucije koje funkcionišu u srpskom sistemu, koja utiče na svakodnevni život nevećinskih zajednica koje od njih zavise i navodi da je bezbednosna situacija na severu Kosova i dalje krhka.
Podseća se da je Srbija 28. oktobra prošle godine usvojila nacrt zakona kojim se Kosovo određuje kao „područje posebne socijalne zaštite“, čime se uspostavlja okvir za pružanje finansijske pomoći određenim grupama na Kosovu sa ciljem sprečavanja socijalne isključenosti i podrške njihovom opstanku. Vlada Srbije je istog dana usvojila poseban predlog zakona o organizaciji i nadležnosti svojih pravosudnih organa, kojim je proširena nadležnost Višeg javnog tužilaštva i Višeg suda u Beogradu na procesuiranje krivičnih dela počinjenih na Kosovu. Priština je osudila te mere, smatrajući ih kršenjem suvereniteta Kosova.
U međuvremenu, napori za sprovođenje prethodnih sporazuma su zaustavljeni.
Navodi se da je 17. decembra prošle godine, bivši specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak bio domaćin razgovora u Briselu sa kosovskim i srpskim pregovaračima, koji su ponovo potvrdili svoju posvećenost primeni Deklaracije o nestalim licima iz 2023. godine.
„Međutim, glavni pregovarač Srbije Petar Petković navodno je napustio sastanak Zajedničke komisije za nestala lica zakazanog za 15. januar u znak protesta zbog zatvaranja nekoliko paralelnih institucija na Kosovu od strane Prištine ranije tog dana. Paralelne institucije se odnose na mrežu administrativnih, obrazovnih i zdravstvenih struktura na Kosovu kojima upravlja i finansira Srbija, a koje rade zajedno sa strukturama povezanim sa Prištinom, često u oblastima sa značajnim etničkim srpskim stanovništvom“, dodaje se u izveštaju uoči sednice.
Takođe, ukazuje se da Kosovska policija navodi da su ta zatvaranja — usmerena na pošte i banke — izvršena da bi se uspostavio „red i zakonitost“, dok je EU te poteze kritikovala, zbog nedoslednosti u ispunjavanju obaveza Kosova u okviru dijaloga i istakla da status struktura koje podržava Srbija treba da bude rešen dijalogom.
Zijade u izveštaju izražava zabrinutost zbog uticaja te akcije na svakodnevni život nevećinskih zajednica koje zavise od ovih institucija, uz poziv na obnovljenu posvećenost dijalogu.
Ukazuje se da je bezbednosna situacija na severu Kosova ostala krhka.
„Snažna eksplozija je 29. novembra 2024. oštetila kanal za snabdevanje vodom u opštini Zubin Potok. Premijer Kosova Aljbin Kurti je optužio Beograd da je navodno orkestrirao napad, što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio kao neosnovano. Savet za nacionalnu bezbednost Kosova je odgovorio tako što je odobrio hitne mere za povećanje bezbednosti oko strateške infrastrukture, dok je policija najavila hapšenja povezana sa napadom“, podseća se u izveštaju.
U izveštaju se uz osude Zijade, navodi i da je taj napad naneo štetu osnovnoj civilnoj infrastrukturi i prekinuo snabdevanje vodom. Incident je opisan kao duboko zabrinjavajući, uz upozorenje da rizikuje da naruši stabilnost, zbog čega postoji potreba za sveobuhvatnom i transparentnom istragom kako bi se identifikovali odgovorni.
Usred ovih dešavanja, Evropski savet je 27. januara imenovao Petera Sorensena za novog specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine. On je preuzeo ovu ulogu 1. februara sa početnim mandatom od 13 meseci. Sorensen je 6. februara odvojeno razgovarao sa srpskim i kosovskim glavnim pregovaračima i pozdravio njihov poziv da posete Kosovo i Srbiju.
Spominju se i parlamentarni izbori na Kosovu održani 9. februara.
„Uprkos tome što je obezbedio jasan pluralitet, Samoopredeljenje nije uspelo da postigne apsolutnu većinu i moraće da formira koaliciju da bi vladao. Ovo je u suprotnosti sa prethodnim mandatom stranke, tokom kojeg je vladala sama nakon pobede na izborima 2021“, dodaje se.
Navodi se i da je pitanje izmene Unmikovog mandata u cilju njegovog mogućeg povlačenja još jedna tačka sporenja među članovima SB UN.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
