NJUJORK, 19.oktobar – Šefica Unmika Karolina Zijade izjavila je na početku sednice Saveta bezbednosti UN, na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaj o stanju na Kosovu, da je bilo zaoštravanja u političkoj retorici između Prištine i Beograda, kao i nekoliko momenata naglašene napetosti na terenu, koji su pretili da ponište mnoge dobiti prethodno stečene kroz dijalog pod okriljem EU.
Kako je rekla u takvim trenucima, pažnja obeju strana bila je usmerena na međusobne optužbe, umesto na korišćenje zvaničnih i nezvaničnih kanala za angažovanje u konstruktivnom dijalogu.
“Diplomatske intervencije, zajedno sa sastancima na visokom nivou u procesu dijaloga,18. avgusta, dovele su do privremenog smirivanja, u vidu produženih rokova i obećanja da će se nastaviti sa razgovorima. Ipak, spremnost strana da rizikuju opasnu konfrontaciju na terenu je, u najboljem slučaju, unazadila proces. U najgorem slučaju, može da dovede do mnogo ozbiljnijih posledica, čak i neželjenih”, dodala je ona.
Zijade je rekla da u trenucima kad je linija između političke provokacije i prikrivene ratobornosti nejasna, potrebno je da se podsetimo na važnost Kfora, koji ima ulogu da raspozna takve nejasnoće i čije prisustvo osigurava zaštićeno i bezbedno okruženje na Kosovu.
Kako je dodala u oktobru je, u regionu u kojem je Unmik angažovan bilo i brojnih diskusija na nekoliko evropskih instanci o mnogim pitanjima vezanim za evropsku perspektivu Srbije i Kosova, koja će uticati ne samo na život stanovništva u ovom regionu, već i na političko i bezbednosno okruženje u kojem se rad Misije odvija.
Kako je navela, u izveštaju, u proteklih šest meseci bilo je mnogo primera političkog pozerstva o pitanjima koja su i dalje na dnevnom redu dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem EU.
“Pomenuću samo nekoliko – mapa puta za energetiku, sloboda kretanja, validnost ličnih isprava i asocijacija/zajednica većinski srpskih opština. Mi ćemo nastaviti da pružamo svaku moguću podršku za uspeh ovog dijaloga. Isto tako sam svesna da na dešavanja na Kosovu, kao i na sva otvorena pitanja u regionu, utiče celokupno bezbednosno okruženje u Evropi”, rekla je Zijade.
Dodala je da je vodila iscrpne razgovore sa mnogim partnerima i akterima na terenu, kao i sa sagovornicima širom regiona.
“Zajednička procena je da problemi koji deluju primireni mogu lako da se vrate na vrh dnevnog reda dijaloga. Samim tim odgovornost postaje veća za obezbeđivanje tesne koordinacije među različitim misijama na terenu. Kada radimo zajedno, koherentno i efikasno, možemo da doprinesemo razjašnjenju nesporazuma i da izbegnemo eskalacije. Možemo da pomognemo i u osnaživanju lidera čije vizije spoznaju korist od smanjenja tenzija, a ne od njihovog raspirivanja. Lidera koji su spremni da otvore prostor za napredak i pozitivne promene”, rekla je Zijade.
Jačanje vladavine prava, naglasila je Zijade i puno poštovanje ljudskih prava je prioritet kojeg naglašavaju i Beograd i Priština zbog čega je aktivnije i konstruktivnije angažovanje u dijalogu preko potrebno.
“Zato danas podsećam obe strane na potrebu punog poštovanja svih prethodno preuzetih i ratifikovanih obaveza u okviru dijaloga pod okriljem EU”, rekla je ona.
Prema njenim rečima mnogo je izbora koje politički lideri mogu da naprave u danima koji predstoje o tome kako će se rukovoditi svojim ambicijama i ciljevima imajući u vidu obrise širih ekonomskih i bezbednosnih nesigurnosti u ovom trenutku.
“Reč je o izboru između saradnje i podele, između pretnje i gesta dobre volje, između kompromisa i rizika na sve ili ništa. Za tako nešto, odgovornost počinje prvo kod kuće. Usred svih izazova, svedoci smo pozitivnih primera liderstva i saradnje”, rekla je ona.
Regionalne inicijative, nastavila je svoje izlaganje Zijade, za saradnju na nivou vlada – bez obzira na to kako su nazvane, ko im je autor i koji su učesnici, mogu takođe da doprinesu rešavanju političkih tenzija i problema. Ovo je posebno istinito sada kada su svi delovi regiona pogođeni sličnim rizicima u lancima snabdevanja i drugim ekonomskim izazovima.
“Naravno, ni regionalne inicijative nisu lek za sve. Za održiv mir potrebno je mnogo više, između ostalog i neposredno angažovanje zajednica i bolje razumevanje njihovih gledišta, zabrinutosti i interesa. Uloga misije kao što je naša može u tome da učini više i tako podrži napredak”, kaže ona.
U redovnom polugodišnjem izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o Kosovu, navedeno je da su pojačana retorika između Beograda i Prištine i eskalacija tenzija na terenu imali uticaj na napredak u normalizaciji odnosa u periodu od 16. marta do 15. septembra ove godine.
Kako je navedeno u izveštaju objavljenom na sajtu UN, dve strane su se najviše sporile oko glasanja na Kosovu tokom izbora u Srbiji, pitanja slobode kretanja i primene ranijih sporazuma o energetskim pitanjima i Zajednici srpskih opština.
Izvor: Kosovo Online
Foto: Kosovo Online/PrintScreen
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
