BEOGRAD, 28. avgust – Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Uspenje presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika. U narodu poznat kao Velika Gospojina, praznik je majki i dece.
Praznik je uspomena na smrt Bogorodice. Prema jevanđeljima, to je dan kada se uznela na nebo i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“. Do kraja života živela je u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.
Kao što joj je nekada arhangel Gavrilo saopštio da će roditi Sina Božjeg, tako ju je sada obavestio da će se na ovaj dan upokojiti. Vaznela se na nebo i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“.
Predanje kaže da je Bogorodica živela 60, prema nekim izvorima i 72 godine. Nadživela je svog Sina, nastavila NJegovu misiju i bila svedok mnogih događaja.
Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine, po želji cara Mavrikija, koji je na taj dan pobedio Persijance. Od tog datuma svi hrišćani slave ovaj dan.
U Grčkoj i Rumuniji ovo je i državni praznik. Vernici masovno posećuju čudotvorne ikone Bogorodice. Posebno je svečano u Jerusalimu, gde se obavlja obred simbolične sahrane Bogorodice.
Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina je slava i manastira Gračanica.
Nemali broj porodica slavi ovaj praznik kao krsnu slavu – među njima je i užarski esnaf. Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, danas se vernici, posebno žene, pričešćuju.
Dan se, uopšteno, smatra praznikom žena i majki. Ne rade se nikakvi poslovi. Vreme između Velike i Male Gospojine zove se „međudnevnica“, a i nju, kao i Veliku Gospojinu, prate brojni običaji.
Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Velika Gospojina, vezuju se mnoga verovanja. Jedno od najpoznatijih je da biljke i trave ubrane na ovaj dan imaju posebna lekovita svojstva. Žene beru borovnice i lekovite trave, verujući da će one doneti zdravlje i blagostanje njihovim porodicama.
Bosiljak, koji se smatra božanskom biljkom, naročito je važan. Na Veliku Gospojinu, žene ga dodaju u jela kako bi zaštitile ukućane od zla i prizvale blagoslov Presvete Bogorodice.
Bolesnici se na Veliku Gospojinu umivaju na izvorima lekovite vode, verujući da će im Bogorodica doneti isceljenje.
Prema narodnom kalendaru, između Velike i Male Gospojine (21. septembra) najbolje je brati lekovito bilje – kičicu iz familije lincura, ricinus, hajdučku travu, papričicu, ugaslicu, konjski bosiljak.
Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira, a jedna od najlepših kompozicija naslikana je u manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića.
Izvor: RTS, Tanjug
Foto: SPC
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
