BEOGRAD, 19.april – Trudim se da budem uzoran građanin u kosovskom sistemu gde god to ne ugrožava temeljno moj identitet. I trudim se da i tamošnje institucije nekako unapređujemo. Nekada je bolno, nekada je neprijatno da imaš kosovsku ličnu kartu, ali ja mislim da je to jedan kompromis, jedna odluka koju smo mi svesno doneli, baš zbog toga da ne bismo živeli u nekim paralelnim svetovima, nego da bismo se obraćali i našoj zajednici i Albancima. Ako naša poruka nije upućena Albancima, mi gubimo svoj hrišćanski identitet, mi postajemo neka vrsta nacionalnog kluba, ili neka ispostava nečije politike, a crkva nije ispostava politike Beograda, rekao je u podkastu KOntekst vladika Ilarion, episkop novobrdski.
„Mi se kao Srpska pravoslavna crkva trudimo da budemo otvoreni i konstruktivni. Čak smo nekada optuživani da smo suviše otvoreni za saradnju sa međunarodnom zajednicom, sa kosovskim institucijama jer to osećamo kao neophodnost. A s druge strane, kosovski Albanci nas gledaju kao ekspozituru Beograda. Mi se sada snalazimo između te Scile i Haribde”, ocenjuje vladika Ilarion.
U podkastu KOntekst govorio je o ugroženosti srpskih crkava i manastira, sve težem položaju Srba, hapšenjima, zabrani ulaska na Kosovo.
„Na Kosovu se oseća jedan sunovrat i besmisao svega što je vezano za političke, ovozemaljske institucije. Neću da kažem da ništa baš ne funkcioniše, ima i pozitivnih primera, ali se oseća koliko je nepostojano sve ovozemaljsko. I u tom ambijentu taj triumf dolazećeg Carstva Hristovog je toliko vidljiv, toliko uočljiv, predivan, da je nemoguće da čovek to ne doživi”, smatra vladika.
Kaže da su Srbi na Kosovu getoizirani i da je njihov život poptuno odvojen od života Albanaca.
„Meni se čini da to nije do kraja održivo rešenje. Dokle god smo jedni pored drugih, predrasude će rasti, nepoznavanje će rasti, strahovi će rasti. Mi treba da živimo jedni sa drugima koliko je god to moguće, ali na način da naš identitet nije ugrožen, da ne pravimo neke jeftine, trule kompromise, kakvi nam se predlažu”, rekao je vladika.
Veruje da je uloga crkve da pošalje poruku koja će ljude podstaći na dobra dela i smatra da ono što je suštinski dobro – dobro je za obe strane.
„Mislim da je za kosovske Albance dobro da sačuvaju to malo Srba što je ostalo. Mi smo njima svojevrstan blagoslov, ako su spremni da ga vide i sagledaju, koji može da im bude od ogromne koristi za izgradnju njihovog društva. Ali, nažalost, ljudi su skloni tome, ne samo Abanci, ima toga među Srbima, da identitet grade na negaciji. Da je zapravo cilj kosovskih Albanaca da istisnu Srbe sa KiM jer su Srbi uzrok svih problema. Mi smo taj žrtveni jarac u glavama mnogih u savremenom kosovskom društvu i to je nešto što je jako loše. Mi treba da se trudimo, baš kroz dijalog i sa strancima, a i sa Albancima, da prevagne ta vrsta pristupa, da smo jedni drugima zaista potrebni. Jer toga treba da budu svesni kosovski Albanci, da je kulturni identitet Kosova i Metohije primarno srpski”, istakao je gost podkasta.
Govorio je o Albancima koji često odlaze u srpske manastire – Zočište, Dečane, Pećku Patrijaršiju i kojima je imao prilike da čita molitve.
„Jednom prilikom sam čitao ljudima koji dovodio jedan isti čovek. Mi smo čitali ono što je prikladno da pročitamo nekom muslimanu, obično psalme. Ja sam mislio da je on neki alternativni lekar ili travar, da mu se ljudi obraćaju zbog problema. A on kaže – ja sam hodža. I kaže ja čitam molitvu kod mene ali računam da je i ovo Božija kuća. I zaista postoje svedočanstva da je Sveti kralj mnogim Albancima pomogao zbog njihove iskrenosti u molitvi. I otvorenost srpske crkve za sve ljude dobre volje od suštinskog je značaja. I to je ono što čuva crkvu. Ja sam siguran da je drugačiji bio stav crkve za vreme rata pitanje je da li bismo uspeli da sačuvamo naše svetinje. Nešto što čuva naše svetinje je to što je ipak srpska pravoslavna crkva sačuvala svoj obraz u vrlo teškim okolnostima”, ocenio je vladika Ilarion.
Govori albanski i nekoliko stranih jezika pa je zbog toga često zadužen za komunikaciju sa strancima na Kosovu. Kaže da je tokom razgovora sa pojedinim predstavnicima međunarodne zajendice imao prilike da čuje informacije koje su tek kasnije dospele u javnost, ali da crkva nema političku agendu već daje konstruktivna rešenja za probleme crkve i Srba.
„Mi nemamo suštinski poverenja u to da kosovski Albanci mogu da izgrade demokratske institucije u kojima će Srpska pravoslavna crkva biti zaštićena. I zbog toga što to uviđaju ljudi i sa strane, oni su tog stava da je potreban jedan stalni monitoring sa strane da ih neko usmeri da stalno budu tu prisutni. I to je jedan od plodova zalaganja Srpske pravoslavne crkve”, dodaje episkop novobrdski.
Smatra da je Kfor najznačajnija međunarodna institucija na Kosovu i da je poverenje koje je crkva ostvarila sa komandantima Kfora od neprocenljivog značanja.
Govorio je i tome koliko ga raduje što mu je po imenovanju za vikara patrijarha Porfirija dodeljena titula episkopa novobrdskog koja svedoči o istorijskom kontinuitetu. Istovremeno ističe da ne voli formalnosti i da mu prija kada ga vernici na Kosovu oslovljavaju “brate”, “oče”, “prijatelju”. Predstojeće praznike i Vaskrs provešće u manastiru Draganac.
„Meni je Kosovo i Metohija duhovna kolevka i uvek volim da mu se vraćam. I ona pesma, iako novokomponovana, lepo peva “kud god da krenem tebi se vraćam ponovo”. To je zaista moj crkveni i životni moto. Ja sam uglavnom sve Vaskrse i Božiće, otkad sam počeo da idem u crkvu, otkad sam prvi put bio u Dečanima 1992. godine, provodio na Kosovu i Metohiji, odnosno u Dečanima, kasnije u Dragancu. Svoju slavu, Svetog Nikolu, uvek sam slavio u manastiru”, rekao je naš gost.
Opšte je poznato da je u Dečane stigao preko glume sa tadašnjim kolegom sa klase Nenadom Jezdićem. Iskušenik je postao odmah po završetku ratova u BiH i Hrvatskoj, a uoči sukoba na Kosovu 1998. i 1999. Govorio je o tome koliko je ratna atmosfera uticala na njega.
„Svakako to nije bilo presudno, ali mislim da mi je pomoglo da nastavim tim putem, da koračam, da se uputim ka manastiru. To je bio pad Krajine. Jedna tragedija užasna koja se dešavala, a ja sam imao utisak, možda sam suviše strog u toj oceni, da je Beograd sklanjao pogled od tih kolona, ljudi koji su prolazili autoputem i kao da su svi čekali da te izbeglice prođu na kolima, traktorima i da mi nastavimo život kao da ništa nije bilo. I sećam se da su pozorišta bila puna, da smo slavili neke pobede košarkaša, a jedna užasna stvar se dešavala i tu sam uvideo koliko smo bili sebični. Ja sam zaista osetio prvi put jednu punoću i postojanost, jedan smisao, najdublju ljubav i mir, baš u Dečanima”, seća se episkop.
Od ljudi koji žive na Kosovu naučio je, kaže, mnogo toga. Od Moravaca pre svega šta je trpljenje i kako su Bog i crkva slatki. Za Srbe u Kosovkom Pomoravlju kaže da su njegovi, kao i da je on njihov.
„Trpljenje, postojanost, plemenitnost koje ljudi gaje na Kosovu i Metohiji. I to sam video više puta, ima neizbrisivih scena, veličanstvenih, gde se oseti da postoji strujanje nekog duha, nekog drevnog plemstva u običnim seljacima. Dečani su tokom rata bili otvoreni za sve ljude kojima je bila potrebna pomoć. Tokom konflikta tamo je boravilo više od sto Albanaca, a manastirsko bratstvo se po se brinulo o njima i praktično ih čuvalo. Posle odlaska naše vojske i policije smo primali Srbe koji su nalazili pribrežište u manastiru Dečani, zatim Gorance, Rome… Veliko je bogatstvo kada čovek ima priliku da sretne toliko ljudi”, ističe gost Konteksta.
Autor teksta himne Bogoslovije u Prizrenu kaže da piše za svoju dušu. Nije pesnik, ali se trudi da živi pesnički.
„Moja česta poruka ljudima da vode računa o toksičnosti našeg savremenog govora, diskursa, informacija koje su uvek začinjene, tendenciozne, obojene jednom ili drugom politikom. I u tom smislu ja se uvek trudim da govorim da treba da uvek imamo jednu vrstu otklona, rezerve u odnosu na to što nam se servira. Naporno je nekad razmišljati, postupamo na osnovu predrasuda i svako ima izbor medija koje gleda, za koju se opciju opredeljuje i bez rezerve prihvata sve. A zapravo su vrlo često sve informacije prerađene i serviraju nam nečiju percepciju o nekom događaju. Zato mi treba da uložimo napor da bismo sagledali jasnije realnost, da bismo izbegli te zamke tog hranjenja lošim sadržajem”, zaključio je vladika Ilarion.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
