PRIŠTINA, 4. april – Pred Posebnim odeljenjem Osnovnog suda u Prištini počelo je iznošenje završnih reči u postupku protiv Dragiše Milenkovića, optuženog za navodni ratni zločin protiv albanskih zatvorenika tokom sukoba na Kosovu. Tužilac je kazao da su oštećeni prepoznali Milenkovića, dok su advokati odbrane istakli da u optužnici ne postoji nijedan materijalni dokaz protiv njega i zatražili oslobađajuću presudu.
Prvi je sa iznošenjem završne reči počeo tužilac Ade Dema. On je naveo da su svi svedoci koji su svedočili identifikovali Dragišu Milenkovića kao učesnika u fizičkom i psihičkom maltretiranju.
„Zatvorenici koji su bili premešteni iz Dubrave u zatvor u Lipljanu, samo zamislite šta su doživeli ti ljudi – bombardovanje, masakr, ubistva i ranjavanje. Oni su bili u lošem emocionalnom i psihičkom stanju, i u zatvoru u Lipljanu njih je dočekao jedan kordon dug od 30-50 metara, formiran od strane stražara, i većina je identifikovala Dragišu Milenkovića kao deo kordona. Ovo kažem i ponavljam, da je većina oštećenih svedoka identifikovala Dragišu Milenkovća koje je učestvovao u fizičkom i psihičkom maltretiranju“, naveo je tužilac.
On dodaje da nije bilo moguće naći svedoka koji bi potvrdio drugačije, kako bi tužilaštvo promenilo mišljenje.
Tužilac je poručio da je optužnica podržana dokazima i dokazala da je optuženi kriv.
Advokat odbrane Jovana Filipović u svojoj završnoj reči istakla da je optužnica protiv Dragiše Milenkovića bez ijednog materijanog dokaza. Dodala je da materijalne dokaze nije bilo nemoguće nabaviti, ali da ih tužilaštvo nije dostavilo.
„Sam tužilac je pomenuo vreme i mesto i vršenje dela, kako ovo tužilaštvo dokazuje, da se ovo delo desilo 1999. godine, ali u spisima predmeta nema dokaza da su oštećeni bili u ovom periodu. Od 16 oštećenih barem je jedan mogao to da dokaže, ali nemamo ništa od toga. Smatramo da optužnica, a po najmanje bila kakva osuda, ne može stajati bez materijalnih dokaza“, ističe Filipović.
Ona napominje da su dokazi koje su dostavili kao odbrana, proglašeni nevažećim, iz, kako je navela, političkih, a ne pravnih razloga.
„Pravda treba da se donese i bude u pravu sa zakonom, jedina moguća presuda je oslobađajuća presuda za Dragišu Milenkovića“, zaključila je Filipović.
Advokat Dejan Vasić je u završnoj reči poručio sudu da dobro razmisli da li je reč o ratnom zločinu, kako se navodi u optužnici.
„Ovaj predmet u svojoj početnoj fazi nije imao nikakvog osnova. Dragišu je prijavio komšija koji ga mrzi i koji je pucao u njega. Predmet je formiran na način ‘strpajte ga u zatvor pa tražite dokaze’. Kako je moguće da svedoci čekaju četvrt veka da prepoznaju Dragišu i kako je moguće da nije postojao ni jedan svedok pre hapšenja? Kako je to moguće? Kako je moguće da jedan oštećeni stalno sreće Dragišu u marketu, a da ga nikad ne prijavi, a toliko ga je maltretirao? Nikako“, istakao je Vasić.
Dodao je da su izjave date u roku od godinu dana, objašnjavajući da protok vremena ne postoji, ali da postiji neskladnost u izjavama.
„Tražimo oslobađajuću presudu“, zaključio je Vasić.
Advokat odbrane Živojin Jokanović u svojoj završnoj reči istakao je da se odlučuje o životu jednog čoveka.
„Ratni zločin kao krivično delo za civilno stanivništo je skorašnja tvorevina, novijeg datuma, a nastala je posle čuvene bitke kod Solferina. To je dan od koga se meri humanitarno pravo i nastala je potreba da se zaštite civili, zarobljenici i učesnici u ratu. Ratni zločin mora da bude vezan blisko za rat, ako nije u vezi sa ratom ne može biti ratni zločin“, kazao je Jokanović.
Dodao je da Milenković nije imao uticaja da li će se neko od zatvorenika premestiti u zatvor u Lipljanu i da je o tome je neko drugi odlučivao.
„Znam da između organa Kosova i Srbije nema normalne saradnje, ali znam da u krivičnoj materiji ostvaruju razmene. Kod takvog stanja stvari, moramo razlučiti, da li je osoblje zatvora deo nekog sistema i učesnika u ratu, kakva im je uloga bila, kakva je danas i kakva će biti sutra postipajući po nalozima koje im daju nadređeni. U teoriji i praksi postavlja se širok spektar pitanja, šta su elementi krivičnog dela ratnog zločina“, kazao je Jokanović.
Naveo je da su oštećeni došli po pozivu, dok su neki odbili da se odazovu.
„Prema tome, izvršena je selekcija koja je dala različite efekte. Tvrdim da nema dokaza da je Milenković kriv. Sudije, u vašoj presudi stajaće vaša imena, ne za nas i našu generaciju, već za istoriju. U toliko je veća vaša odgovornost, naročito da se opredelite oko dva bitna elementa, da li je Dragiša bio učesnik u razmeni zatvorenika kritičnog dana, da li su čuvari zatvora u opisanim uslovima lica koja se mogu optužiti“, naveo je Jokanović.
On je zatražio da se Dragiša Milenković oslobodi po tački 1 i 2 optužnice.
Nakon završnih reči Dragiša Milenković je kazao da svedoci i njihove porodice znaju da nisu maltretirani u zatvoru.
„Oni dobro znaju da nisu maltretirani u zatvoru, tamo je bilo mnogo kamera i 25 godina njihovi advokati nemaju ništa protiv mene“, naveo je Milenković.
On je istakao da nije kriv za dela koja mu se stavljaju na teret.
„I da sam uradio ovo delo, a nisam, imam tim svojih advokata, nikad se ne bih zakleo u svoju decu, ne bih umešao porodicu u predmet“, porucio je Milenković i dodao da je „pred Bogom čist“.
Dragiša Milenković iz Kišnice, koji je uhapšen 21. juna 2023. godine, tereti se da je kao zatvorski čuvar tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999. godine u prištinskom zatvoru, ogranak u Lipljanu, u svojstvu službenog lica i u saizvršilaštvu sa drugim službenim licima, kršeći pravila međunarodnog prava tokom sukoba „na sistematski način maltretirao albanske zatvorenike mučeći ih na nehuman način različitim predmetima“.
Specijalno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv njega 26. decembra 2023. godine.
U sudnici su prisutni i članovi porodice Dragiše Milenkovića.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
