Žene su stub svake porodice, a porodica je stub svakog društva. I te fraze se obično sećamo svakog Osmog marta na Međunarodni dan žena. Žene dobiju cvet ili poklon, poneko neku izvede u restoran ili kafić i to je to, a od sutra sve – redovno.
A redovno, nije dobro i nije dovoljno.
Iako je poslednih godina dosta toga učinjeno da bi se položaj žena na Kosovu promenio na bolje, ukupne društvene prilike su takve da u njima žene i muškarci nisu ravnopravni i da su pripadnice “slabijeg” ili “lepšeg”, kako često volimo da kažemo, pola diskriminisane po tradicionalnim, ali i aršinima modernog doba.
Pa, ako ste žena sa Kosova, a još i Srpkinja ili dolazite iz neke druge nevećinske zajednice, vaš život zaista nije lak.
Ljudska prava su jedno, ali u običnom životu često se na njih gleda “površinski”. Status žena meri se količinom njene slobode, a emancipacija počinje od novca. Zato je od suštinskog značaja da žena radi, da ima svoja primanja i zašto da ne – pokrene i neki svoj biznis.
Ali…
“Položaj žena definitivno loš. Navešću neke primere. U Gračanici, Severnoj Mitrovici, Štrpcu, ima 90 odsto više žena koje se bave nekim biznisom nego što ih ima u Kosovskom Pomoravlju, iako u Kosovskom Pomoravlju živi preko preko trideset hiljada Srba. Imamo samo par žena koje se bave biznisom I to su uglavnom niskoprofitne delatnosti. Par njih pravi narodne nošnje ili neke rukotvorine i nekoliko ih pravi kolače I torte. Teško je da žena ostvari neki cilj i doprinese svojoj porodici. Pokušavamo preko različitih radionica da ih usmerimo u pravcu razvijanja svojih biznisa, ali definitivno bez velike podrške, žene u Pomoravlju su ugrožene”, smatra Aleksandar Trajković iz Šilova kraj Gnjilana.
Da se ipak stvari kreću na bolje misli Stefan Stojanović iz Parteša.
“Kada je u pitanju položaj žena u Gnjilanu odnosno u Kosovskom Pomoravlju, taj položaj je delimično unapređen u poslednjih deset, petnaest godina. To se vidi u porastu broja biznisa koje vode žene, kao I raznovrsnih inicijativa pokrenutih od samih žena, što individualno, što u partnerskim organizacijama. Položaj žena u samom društvu mislim da je napredovao, kao što je napredovalo i samo društvo u Kosovskom Pomoravlju , uključujući pripadnike svih zajednica. Jedina razlika je u tome da ukoliko dolazite iz nekog ruralnog dela, imate skromnije mogućnosti I malo manje informacija o svemu tome, dok ukoliko dolazite iz urbanijih sredina, imate blagu prednost na primer u ispunjavanju kriterijuma za neke fondove, što vam omogućava dalji razvoj”, kaže Stojanović.
Kroz složen i rizičan svet biznisa, žene teško mogu da prođu bez podrške porodice i zajednice, a na to ne mogu uvek da računaju baš sve.
“Ko kaže da to ne znači, nije u pravu. Ta podrška nas održava. Ja od samog starta imam podršku svoje porodice, svojih prijatelja. Podržali su moju inicijativu da se ostvarim kao mladi preduzetnik. Što se tiče podrške zajednice, to ćemo tek videti, ali se nadam najboljem”, očekuje Aleksandra Petrović, terapeutkinja iz kameničkog sela Domorovce.
Neke žene skupe hrabrosti i upuste se u poslovne vode, samo retke uspevaju da isplivaju iz poslovnih i drugih teškoća koje nameće život.
“Podrška porodice je neizostavna u ovakvim situacijama. Smatram da samo porodični biznisi mogu da uspeju. To ne može da radi jedan čovek, to mora da radi cela porodica, a to mi je i bio cilj. Da upoznam i na neki način uključim svoju decu u preduzetničke vode od malih nogu. Da nauče kako racionalno da koriste resurse I raspolažu finansijama”, kaže Jadranka Vasić iz Kamenica koja je pokrenula svoj biznis pravljenja testenina i kolača.
Vremena su teška, ekonomija pati u čitavom svetu, a na Kosovu poslovno okruženje za jednu preduzetnicu daleko od toga da je idealno.
“Znate u kakvoj sredini živimo. Ovde je jako teško naći posao. Ja sam odlučila da pružim usluge koje trenutno u našoj opštini nisu dostupne. Konkurencija je veoma mala. Usluge koje mi nudimo u našem salonu možete naći tek od Kamenice, Gnjilana pa dalje. Mi u salonu nudimo sve vrste masaža, tretmane tela, radio talasni lifting lica I tela, različite tretmane lica i drugo”, dodaje Aleksandra Petrović.
Status građanina drugog reda žene mnogo više osećaju u ruralnim sredinama Kosova, van Prištine i drugih većih gradova, u Kosovskom Pomoravlju na primer, gde tradicionalni način života ne popušta pred vrednostima savremenog demokratskog i evropskog društva.
Aleksandar Trajković nastavlja da insistira na tome da je Kosovsko Pomoravlje nepravedno zapostavljeno.
“Mali broj žena uključen je u projekte. Ne radi se samo o edukaciji, ovde su žene veoma sposobne. Radi se o promociji , o tome da se uvere da mogu da uspeju. Treba im i ta neka zaleđina, neka mala finansijska podrška da bi mogle da krenu dalje. Naravno , postoje I stereotipi da žene nisu za biznis, ali to pokušavamo da promenimo. Jedan od načina je kroz projekte, kroz subvencije, kroz konkretan podsticaj žena”, navodi Trajković.
Opština Novo Brdo jedna je od najvećih na samom Kosovu, ali je najsiromašnija. Žene okružene siromaštvom teško mogu da ostvare svoja prava u potpunosti.
“Što se tiče ženske populacije, uz zahvalnost opštini, ali i Evrospkoj uniji, dobro je što će kroz razne programe žene biti aktivnije, zaposlenije. Ovo je sve novo kod nas, ali nije novo na Kosovu. Albanska zajednica je više bila uključena nego što je srpska. Značajno je što će žene biti angažovanije, što će njihovi projekti biti zastupljeniji, izaćiće iz kuće, više će da se druže i samim tim ovakav jedan Centar kakav je otvoren u Novom Brdu je dobar zato što pruža mnoštvo različitih ideja”, kaže predsednica Skupštine opštine Novo Brdo Mirjana Simijonović.
Na ženska prava utiču i mnogi subjektivni faktori, kao što je nepoverenje od strane supružnika, roditelja, svekra, svekrve, nemanje podrške u čuvanju dece, sve su to stvari koje ometaju.
“Za pokretanje sopstvenog biznisa zaista je potrebno dati 100 odsto sebe. Ali duboko verujem u to da je sve ostvarivo. Iz sopstvenog iskustva mogu da potvdim da je isplativo. Pamtim jedno leto u proizvodnji peciva, torti i kolača, bilo je naverovatno koliko je bilo praćeno u finansijama. Nije tačno ni da nemamo tržište, svaka roba ima svog kupca. Kada je u pitanju pekarstvo i poslastičarstvo, naše žene to rade od malih nogu, dosta su usavršene u tome i potrebna im je samo jedna mala edukacija koja bi mogla uz pomoć vladinog ili nevladinog sektora da se primeni. Naravno treba biti i uporan, jer u svakom poslu imate vreme padova i period naglog porasta. Najgora je stagnacija, na primer u martu kada su se ljudi istrošili posle Nove godine, ali onda dođe letnji period kada dolaze stranci i situacija se popravlja. Za razliku od perioda kada sam ja kretala u biznis danas možete da ponudite proizvod i preko društvenih mreža, a to je itekako velika prednost”, dodaje Jadranka Vasić.
Položaj preduzetnica, ali i drugih žena iz srpske zajednije nije svuda isti.
“Ukoliko upoređujemo žene iz Kosovskog Pomoravlja sa onima na severu Kosova, žene na severu su u prednosti. Tamo postoji jedina urbana gradska sredina. Sam mentalitet je takav da su one u prednosti. Čak i istorijski gledano su bile deo različitih procesa, što društvenih, političkih pa i ekonomskih. Ukoliko upoređujemo žene iz Kosovskog Pomoravlja sa onima iz Centralnog Kosova, tu I više nije neka razlika ili jaz u nekom stilu života ili uključivanju u neke procese. Mislim da su žene u Kosovskom Pomoravlju izuzetno aktivne, aktivniije nego što su bile pre desetak godina. Sada možete da vidite da su uključene i u političke procese, da su pokretači različitih inicijativa I da se nalaze na pozicijama donosioca odluka. Primetno je i da se sve više uključuju u civilni sektor gde se svi njihovo kvaliteti i vide. Ponekad su i preduzimljivije u poslu od nas muškaraca I to sve više dolazi do izražaja. Sled svih tih akcije jeste i da smo kao društvo napredovali”, ocenjuje Stefan Stojanović.
Da ima dovoljno mesta pod suncem za svaku ženu koja hoće da radi, pokazuje iskustvo Aleksandre Petrović koja vodi prestižan studio lepote u selu Domorovce.
“Trenutno sam u ovom poslu samo ja, ali bih volela da mi se neko priključi. Ne mora da bude terapeut, može da bude pedikir, manikir. Ukoliko neko želi da razvije svoj posao, ja sam tu da pomognem”, otvorena je Aleksandra za saradnju.
Ženama je potrebna edukacija u oblasti ljudskih prava
Dafina Hodža dolazi iz nemačke nevladine organizacije ASB koja podržava integraciju žena u ruralnim sredinama. Oni su prepoznali da su žene često žrtve nasilja u porodici i da im je potrebna edukacija u pogledu njihovih prava kako bi bile sigurnije.
“Ima slučajeva nasilja nad ženama, često to čujemo i na televiziji. Neke su smogle snagu i to prijavile, ali ih ima dosta koje to nisu učinile. Različiti su načini da se žene zaštite od nasilnika. Naš cilj je da im ponudimo bezbedan prostor, da dođu kod nas i da sa njima razgovaramo. To je najvažnije. Neke žene znaju procedure kako i kome da prijave nasilje. Mi ovde razmenjujemo iskustva, učimo jedna od druge, kako bi zaustavili nasilje. Što se tiče zakona, on postoji i sve je definisano, a što se tiče institucija svi su vrlo dobro organizovani, ali u praksi bi građani trebalo da budu više aktivni. Želimo da se sve više žena upozna sa svojim pravima, da sa nama podele svoje probleme i iskustva. To se ne odnosi samo na partnersko nasilje ili samo na udate žene, već i na devojke, devojčice na primer, ako trpe naslje u školi. Prisutno je i nasilje nad starijima i cilj nam je da se o tome govori i takvim osobama da se pomogne”, kaže Dafina Hodža.
U novootvorenom novobrdskom centru sve žene su ravnopravne.
“Ovde smo sve zajedno, Srpkinje , Albanke, Romkinje. Ovde možemo da porazgovaramo o svim problemima koje imamo. Možemo da razgovaramo i o projektima, o biznisu”, kaže jedna od korisnica centra Šefkija Mehmeti.
Ovaj Centar je namenjen za opštinu Novo Brdo, ali I šire. Svakoj ženi su vrata ovog Centra otvorena, poziva Verica Maksimović iz Gornjeg Kusca.
“Još naše žene nisu upoznate sa svim mogućnostima koje imamo u ovom Centru zato i radimo na promociji njegovog rada. Ovom prilikom pozivam žene da se masovnije uključe i da poručim da su vrata našeg Centra otvorena za sve žene . Dobra strana ovog Centra jeste što je finansijer ASB I Evropska komisija i ovo je prilika da sve žene koje se bave nekim poslom, bilo da su u pitanju rukotvorine ili cvećarstvo, ili bilo šta drugo, imaju mogućnost da se njihov talenat uoči, da dobiju adekvatnu pomoć kako da osnuju svoj biznis, kako da plasiraju svoje proizvode, kako da dođu do kupaca i da na taj način promovišu naš kraj, našu opštinu”, kaže Verica Maksimović.
Edukacija žene u pogledu njihovih prava i ostvarivanju mogućnosti za unapređenje kvaliteta života je ključna i kada je njihov ekonomski položaj u pitanju. A na tome se malo radi i u slučaju žena u biznisu u Kosovskom Pomoravlju.
“Od procesa registracije, poreza, knjigovodstva, delatnosti grane, sanitarne inspekcije, poreske inspekcije itd. Kao što sam rekao, u Kosovskom Pomoravlju živi preko trideset hiljada Srba, od toga je samo par žena u biznisu, pravom biznisu. Naravno ima žena koje se bave na primer pravljenjem zimnice, prodajom zimnice, sira, mleka I još nekih stvari, što naravno nije dovoljno. Odgovornost je na političkim strukturama. Postoji i mentaltet prema kojem se smatra da žene možda nisu podobne za biznis, ali je uglavnom odgovornost na političkim strukturama”, smatra Aleksandar Trajković iz Šilova.
Mediji, a posebno socijalne grupe nude nove mogućnosti podrške biznisu.
“Živimo u doba internet i društvenih mreža i to je primarni vid promovisanja, ali istovremeno nudim i mogućnost terenskog dolaska. Ljudi su najviše zainteresovani za neku vrstu relaks masaže. Žene se više odlučuju za tretmane lica, a kako kreće lepše vreme mnogi već sada zakazuju tretmane za telo”, napominje terapeutkinja iz Domorovca.
Ali, za prvi korak potrebna je hrabrost, samopouzdanje, jasno postavljeni ciljevi i dvedesetčetvoročasovna žrtva, kaže preduzetnica iz Kamenice koja se bavi kolačarstvom.
“Dala bih savet ženama koje ne rade u državnim institucijama ili rade tamo gde su plate mizerne i ne pokrivaju ni jednu polumesečnu potrošačku korpu, da razviju svoju ideju, da krenu od svojih kompentencija, šta je to što znaju najbolje da rade bilo da je u pitanju razvlačenje kora, zimnica, rad sa tekstilom i drugo, da veruju u taj svoj san, da daju sve od sebe i da traže pomoć i vladinog i nevladinog sektora. Po meni je najbolje biti registrovan, nalaziti se u sistemu kako bi mogao da konkurišeš na sve te projekte koji se nude. Inače to je naš najveći problem, to što ne želimo da budemo u sistemu. Želimo da izbegnemo sve te poreze, da budu biznisi koji su u okviru sopstvene kuhinje u kući, a to je, verujte, pogrešno”, smatra Jadranka Vasić iz Kamenice.
S obzirom na to da živimo u jednom konzervativnom, patrijarhalnom društvu, ključna je uloga porodice. Da jedna žena ima mogućnost, znanje ili kapital da pokrene svoj biznis ili šta god ona ima na umu podrška porodice je neophodna za bilo koju inicijativu, dodaje Stefan Stojanović iz Parteša.
“Nema straha, ima samo pozitivne treme. Tu je osmeh, pozitiva, samo ako ste takvi, svojim klijentima možete da preneste tu dobru, pozitivnu energiju , a to je nešto što svima nama treba”, zaključuje terapeutkinja Aleksandra Petrović.
Posle korone povećan broj kompanija gde zajedno rade pripadnici različitih zajednica
Pripadnici različih nacionalnih zajednica danas su spremni da mnogo bolje i bliže sarađuju nego pre desetak i više godina, pokazuju istraživanja i fokus grupe u organizaciji Slobodne produkcije. Na pitanje u anketi sa građanima da li bi prihvatili neki posao ako su im prvi saradnici iz druge nacionalne zajednice dve trećine ispitanika odgovorilo je potvrdno. Takođe, svakim danom sve je više Srba i pripadnika drugih nevećinskih zajednica koji se zapošljavaju u kompanijama koje vode biznismeni – kosovski Albanci i zadovoljni su tretmanom i uslovima rada. Ti biznisi su uglavnom u oblasti proizvodnje i prerade hrane, ali i u uslužnom sektoru. Ovi trendovi naročito su intenzivirani posle pandemije koronavirusa, ali i vizne liberalizacija za građane Kosova, nakon čega je nemali broj Albanaca sa Kosova otišao u inostranstvo u potrazi za boljim poslom i većom zaradom.
Slobodna Produkcija
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
