PARTEŠ, 12. jun – Svakodnevica oko 20.000 Srba u opštini Parteš i okolnim selima opterećena je logističkim problemima, dugim čekanjima na administrativnim prelazima i izazovima u zdravstvu, dok opstanak lokalne zajednice i mladih u velikoj meri zavisi od humanitarnog rada i institucionalne podrške, izjavila je Marija Vasić, predstavnica humanitarne organizacije „Kosovsko Pomoravlje“.
Meštani Parteša za podizanje novca i dokumenata i dalje moraju da putuju do Bujanovca, jer prave logistike na terenu zapravo nema, navodi Vasić za Radio Beograd.
„Mi imamo sreću da je naše selo Parteš relativno blizu administrativnog prelaza Bela Zemlja, tako da smo za nekih pola sata obično na prelazu. Međutim, u letnjem periodu gužve su velike, pogotovo kada krene sezona odmora i kada dolaze ljudi sa privremenog rada iz inostranstva. Tako da se desi da nekada čekamo i po dva, tri ili četiri sata na samom prelazu“, objašnjava Vasićeva.
Upozorava da je situacija znatno teža za meštane u udaljenijim sredinama, navodeći primer Štrpca i Velike Hoče, odakle stariji i socijalno ugroženi građani bez sopstvenog prevoza satima putuju preko Kosovske Mitrovice do Raške.
„Imali smo slučaj starijeg bračnog para iz Velike Hoče koji je u četiri ujutru krenuo iz Velike Hoče po penziju, a vratio se kući negde oko devet uveče. Eto, to je jedan verovatno najslikovitiji primer kako izgleda svakodnevica na Kosovu i Metohiji“, naglasila je Vasićeva.
Ističe da u funkcionisanju zdravstva i prosvete, koji i dalje rade po srpskom sistemu, postoje ozbiljne prepreke u praksi. Prema njenim rečima, zdravstveni centri često nisu dovoljno snabdeveni lekovima i osnovnim sanitetskim materijalom poput injekcija, infuzija i špriceva, zbog čega su porodilje prinuđene da same donose sve što im je potrebno pred porođaj. Dodala je i da se lekari maksimalno trude, ali da procedure mimo njihove nadležnosti predstavljaju otežavajuću okolnost.
Škole za sada funkcionišu normalno i nastava se izvodi po srpskom programu, ali postoji zabrinutost zbog najava iz Prištine o potencijalnom utapanju u kosovski sistem.
„Iskreno, mi ne znamo kako bi to uopšte izgledalo, jer sve srpske institucije i jesu po svim dogovorima regularne. One postoje tako kako je dozvoljeno da postoje i ne znamo koji bi to korak dalje bio ako bi se integrisalo i zdravstvo i prosveta, jer je dogovor po Ahtisarijevom planu da to ostaje u nadležnosti srpske zajednice“, navodi ona.
Kada je o bezbednosnoj situaciji reč, Vasićeva je ukazala da je Parteš srpsko selo okruženo albanskim i mešovitim sredinama, te da se u tom kraju retko dešavaju međuetnički sukobi. Uputila je i apel medijima u centralnoj Srbiji kada izveštavavaju o incidentima.
„Često se u našim medijima ne daje dovoljno informacija kada se dvoje ljudi, Srbin i Albanac, posvađaju ili nešto jedno drugom zamere – da li je to baš na nacionalnoj osnovi ili se prosto desilo nešto što bi se možda desilo i u Beogradu. Tu bi trebalo skrenuti pažnju medijima da ipak malo odgovornije izveštavaju, zato što nama svako podizanje nepotrebne buke i neodgovornog izveštavanja direktno utiče na svakodnevni život i na odnose s komšijama“, naglasila je Vasićeva.
Humanitarna organizacija „Kosovsko Pomoravlje“ pomaže seoskim domaćinstvima u nabavci poljoprivrednih mašina. Ukazuje da je u trenutnim okolnostima nemoguće da ljudi samostalno žive isključivo od svog rada.
„Nama je potrebna država koja će stati iza tih ljudi koji bi i želeli da nešto proizvedu, da to otkupljuje, da im obezbedi i uvoz i izvoz. Dakle, jedna ozbiljna strategija bi tu mogla da podigne stvari na neki održivi nivo. Sve ostalo je preživljavanje i puka pomoć ljudima da, kako-tako, neki vremenski period budu malo bezbrižniji“, kazala je Vasićeva.
Organizacija u avgustu priprema četvrtu letnju školu „Kosovsko Pomoravlje 2026“, namenjenu deci iz izolovanih sredina koja preko leta nemaju pristup sportskim i kulturnim sadržajima. Program se realizuje po NTC sistemu u saradnji sa profesorom Rankom Rajovićem, a uključuje i edukaciju o srpskom jeziku i istoriji, kao i izlete do Prizrena i Visokih Dečana.
Napominje da mnoga deca koja žive na Kosovu pre ove škole nisu imala priliku da vide nijedan domaći manastir.
Pored letnje škole, organizacija sprovodi i stalni program stipendiranja kroz koji je do sada prošlo više od stotinu učenika i studenata, sa ciljem da se nagradi trud, pomogne materijalno ugroženima i mladi povežu sa donatorima.
Na pitanje kako motivisati mlade ljude da donesu odluku o ostanku nakon završetka školovanja, Vasićeva je naglasila važnost ličnog primera tima koji vodi organizaciju.
„Mi se trudimo da kroz naš primer, kroz rad naše organizacije, s obzirom na to da smo mi svi mladi, neki su osnovali porodicu, neki su na tom putu, ali smo svi završili studije i okupili se oko organizacije, probamo da nešto sami uradimo za svoj kraj. Tako da gledamo da svojim primerom nekako motivišemo te mlade ljude i da im damo nadu da nije jedini izlaz i jedini način otići. Ali, naravno, jako je izazovno i treba mnogo podrške i mnogo rada“, ukazala je Vasićeva.
Značajan segment opstanka, prema njenim rečima, čini i duhovna podrška Srpske pravoslavne crkve, posebno monaštva iz manastira Draganac, s kojim organizacija jednom mesečno realizuje „Moravske duhovne večeri“ radi očuvanja ključnih društvenih vrednosti i povezivanja s ljudima iz zemlje i dijaspore.
Svi projekti ove organizacije oslanjaju se na donacije koje se prikupljaju putem zvaničnog sajta kosovskopomoravlje.org, gde se nalaze uputstva za uplate iz zemlje i inostranstva, a rad organizacije dostupan je i putem svih društvenih mreža.
Izvor i foto: RTS
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
