BEOGRAD, 2.januar – Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Aleksandar Mitić ocenjuje za Kosovo onlajn da prethodna godina nije bila za ozbiljniji politički dijalog Beograda i Prištine i da je specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Peter Sorensen dobio mandat u trenutku koji nije bio jednostavan za njega.
Mitić navodi da Sorensen nije diplomata visokog profila i da je očigledno želeo da radi „ispod radara“, a da su takve bile i okolnosti.
„Činjenica je da u Prištini nije bilo u potpunosti funkcionalne vlasti i da je izborna kampanja praktično bila permanentna. S druge strane politika diskriminacije Srba nastavljala se tokom čitave godine i u neku ruku je delimično odblokirana u poslednjem kvartalu 2025. sa lokalnim izborima i sa odlukom u Briselu da se najavi ukidanje restriktivnih mera. Dakle, nije bila godina za ozbiljniji politički dijalog. Čini se da su u neku ruku postojali kontakti sa Beogradom i da su oni bili korektni, ali osim tehničkih nije bilo posebnih političkih pomaka“, kaže Mitić.
Dobro je, smatra, što se nisu stvarale veštačke dinamike tamo gde ih nema i gde ih ne može biti.
„Bojim se da se sada u ovim drugačijim okolnostima, kada imamo drugačiju situaciju u Prištini, ne dođe u situaciju u kojoj će se praviti neka vrsta veštačke dinamike i pokušaja pritisaka na Beograd koji se već nalazi pod pritiskom oko mnogih drugih pitanja, a koji će verovatno biti u izbornoj godini“, navodi on.
Sorensen, prema mišljenju našeg sagovornika, ima vrlo malo mehanizama u rukama pomoću kojih bi mogao da privoli obe strane da sprovode već postignute sporazume.
„Činjenica je da njegova uloga nije tog profila koju je imao Lajčak u prethodnom periodu i čini se da on nema instrumente pritiska koje su možda postojali u prethodnom periodu. Njegova šefica Kaja Kalas je u ogromnoj meri okrenuta rešavaju drugih pitanja, pre svega sukoba u Ukrajini i ili nema interesovanja ili nema dovoljno vremena da se bavi ovim pitanjem“, kaže Mitić.
Ostaje da se vidi, dodaje, kako će izgledati 2026. godina, pogotovo u slučaju da dođe do sporazuma oko sukoba u Ukrajini i prebacivanja fokusa nešto više na naš region.
„Pokazalo se da Brisel ima određene metode pritiska, da su one slabašne, ali da mogu delimično u saradnji sa Vašingtonom da naprave neki pritisak. Možda je na Prištinu mnogo veći uticaj ostavila odluka Vašingtona da suspenduje takozvani strateški dijalog, nego ono što EU i Sorensen imaju u svom rukavu“, ističe on.
Na Beograd, kako ocenjuje, teško da može da se ostvari uticaj veći od onog koji već postoji i koji je sadržan u ocenama Evropske komisije u vezi sa otvaranjem klastera 3 i generalno u vezi sa napretkom u evropskim integracijama.
„Kako će izgledati situacija nakon formiranja novih vlasti u Prištini ostaje da se vidi, da li ćemo se vratiti na period od pre 2025. godine i nastavku politike jednostranih poteza Aljbina Kurtija i eskalacije ili će se produžiti ovaj period neke relativne deeskalacije“, navodi Mitić.
Izvor i foto: Kosovo Online
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
