BEOGRAD, 22. jun – Svetski kongres ekonomista, najveći naučni skup iz oblasti ekonomije u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), počeo je u Beogradu i trajaće do 26. juna. Među ključnim temama biće budućnost globalizacije i pitanje da li se taj proces završava ili se nastavlja u novim oblicima.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović izjavio je na otvaranju da je to jedno od najvažnijih međunarodnih okupljanja u oblasti ekonomije koje predstavlja dragocenu priliku za jačanje veza između Srbije i Jugoistočne Evrope, kao i globalne akademske zajednice i kreatora javnih politika.
„Velika mi je čast i istinsko zadovoljstvo da vam poželim dobrodošlicu u Beograd i na 21. Svetski kongres Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA). U ime Saveza ekonomista Srbije, srdačno pozdravljam sve učesnike – ugledne govornike, cenjene kolege iz celog sveta, kreatore ekonomskih politika, naučnike i partnere koji su nam se danas pridružili“, poručio je Vlahović na svečanom otvaranju u Sava centru kojem prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vlahović je istakao da je Svetski kongres IEA mesto gde se ideje razmenjuju, razmatraju i razvijaju, ali i mesto na kojem nastaju nove perspektive i buduća saradnja. „Posle gotovo 20 godina, Svetski kongres se vraća u Evropu i po prvi put se održava u Jugoistočnoj Evropi. Posebno smo ponosni što je Savezu ekonomista Srbije poverena organizacija ovog značajnog događaja i što naš region postaje sve aktivniji deo globalnog ekonomskog dijaloga“, naglasio je Vlahović.
Kako je rekao, ekonomisti se okupljaju u trenutku kada se svet suočava sa velikim izazovima – geopolitičkim tenzijama, brzim tehnološkim promenama, klimatskim pitanjima i promenama u globalnim ekonomskim odnosima. „U takvim okolnostima, otvorena, odgovorna i na budućnost usmerena ekonomska rasprava važnija je nego ikada“, poručio je Vlahović.
On je podsetio da već dugi niz godina Savez ekonomista Srbije ima značajnu ulogu u unapređenju ekonomske misli i javnog dijaloga u Srbiji i širem regionu.
„Radili smo na povezivanju akademske zajednice, kreatora javnih politika i poslovne zajednice, podstičući odgovorno i informisano donošenje ekonomskih odluka. Naša misija oduvek je bila da podržavamo znanje, dijalog i saradnju. Organizacija ovog kongresa zato nije samo velika čast za naš savez, već i priznanje radu i posvećenosti mnogih ljudi koji su doprineli razvoju ekonomske nauke i profesionalne razmene u našoj zemlji i regionu“, rekao je Vlahović.
Zahvalio je Međunarodnoj ekonomskoj asocijaciji na poverenju koje je ukazalo SES-u.
Vučić: Živimo u svetu u kome pada u vodu sve što je oblikovalo svetsku ekonomiju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da živimo u svetu u kome padaju u vodu sve pretpostavke koje su oblikovale svetsku ekonomiju u poslednjih 30 godina i da zato moramo ubrzano da se menjamo.
„Tema ovogodišnjeg kongresa je globalna ekonomska realnost, vrlo aktuelna tema, jer živimo u jednom periodu u kojem padaju u vodu razne pretpostavke koje su oblikovale svetsku ekonomiju u poslednjih 30 godina. Decenijama kreatori politika i ekonomisti su funkcionisali u okruženju koje je delovalo predvidljivo: dublja integracija, trgovina na sve strane, niže barijere, međuzavisnost koja raste. Danas svet jeste međusobno povezan, ali istovremeno fragmentiran. I ta kontradikcija je u srži raznih izazova sa kojima se suočavamo. I kako ćemo sa time se snalaziti, odrediće da li ćemo biti uspešni ili ne“, istakao je Vučić.
Napomenuo je da, ako danas pogledamo Evropu, ona gradi svoje mehanizme kako bi branila svoju ekonomiju i štitila svoju industriju i IT sektor jer su druge sile, Sjedinjene Države i Kina, dominantne u polju modernih tehnologija, visokotehnološke industrije. „I Evropa ne može da prati takvu tržišnu trku“, rekao je Vučić.
On je kazao da je, kada učestvovao na Svetskom ekonomskom forum u Davosu 2021. godine, slušajući govornike shvatio da ništa u budućnosti neće biti isto.
„Ako pogledate današnji svet, hajde da kažemo Evropska unija je imala zvanično oko 205 barijera u domenu trgovine usluga, danas ih ima 2.900. To je ogromna promena, svet je potpuno drugačiji, ali niko ne može da zaustavi i spreči zemlje koje su brže, koje imaju manje birokratije, koje mogu brzo i bez prepreka efikasno da obavljaju posao i to je jednostavno znak za uzbunu za sve nas u Evropi. Kada kažem Evropa, mislim i na Srbiju. Mi zaostajemo, kaskamo, kaskamo za Kinom, za Sjedinjenim Državama, po raznim pitanjima“, rekao je Vučić i istakao da moramo da se promenimo jer će se, ako to ne učinimo, taj jaz produbiti.
Vučić je rekao da ulazimo u doba ekonomske međuzavisnosti bez političkog spajanja i ukazao da je izazov da ne eliminišemo razlike, već da pronađemo načine da odgovorno njima upravljamo.
„LJudima nije stalo do naših teorija i političkih debata, već ih zanima da li stvaramo radna mesta, podižemo životni standard i ostavljamo bolji svet budućim generacijama. Izazov je, dakle, da ne eliminišemo razlike, već da pronađemo načine da odgovorno njima upravljamo, da ih poštujemo kada je potrebno i da obezbedimo da saradnja ne stiže na uštrb konkurencije“, istakao je.
Naveo da su potrebne ozbiljne analize intelektualnog poštenja i spremnost da dovedemo u pitanje neke pretpostavke koje danas nisu više aktuelne. „U periodu neizvesnosti, ekspertiza je važnija nego ikad, činjenice su bitne, zdravo ekonomsko razmišljanje je bitno. Politika će uvek podrazumevati suprotstavljene prioritete i interese, to je prirodno kako društvo funkcioniše“, kaže Vučić.
On je istakao da se pre tri decenije mislilo da će ekonomska integracija voditi do političke, ali da danas realnost deluje potpuno drugačije – globalna trgovina raste, kapital teče, tehnologija se širi i to ne može da se zaustavi. „A politički sistemi su sve različitiji, strateška konkurencija raste, vlade stavljaju akcenat na suverenitet, izdržljivost i nacionalne interese. Sviđalo se to nama ili ne, ulazimo u doba ekonomske međuzavisnosti bez političkog spajanja“, rekao je Vučić.
Rekao je da je Srbija u prvom kvartalu ove godine bila četvrta ekonomija u Evropi po stopi rasta i da bismo do kraja godine mogli da budemo treći, a prema prognozi MMF-a sledeće godine i na prvom mestu. Istakao je da moramo da pronađemo nove izvore rasta i idemo u korak s inovativnim tehnologijama i veštačkom inteligencijom, kako bismo još ubrzali rast naše ekonomije.
„Mnoga važna svetska imena smo doveli u Beograd, gde se održava 21. Svetski kongres ekonomista, tu su i nosioci Nobelovih nagrada, i zadovoljan sam što je i država Srbija pomogla u dovođenju onih ljudi koji svojim intelektualnim, svojim intelektualnim stavom, svojim promišljanjem, svojim iskustvom, mogu da doprinesu boljem sagledavanju ekonomske budućnosti sveta i od kojih možemo mnogo toga da naučimo i iskoristimo“, rekao je Vučić.
Ukazao je da je za Srbiju važno da su u prvom kvartalu ispred nas po stopi rasta bili samo Danska, Malta i Poljska.“Očekujemo da budemo među prve tri do kraja godine, jer jedna od tih zemalja je sa samo 0,1 ispred nas. Verujem da će sledeće godine, u skladu sa prognozama MMF-a, Srbija biti broj jedan po stopi rasta. To je ono što je za nas važno“, istakao je Vučić.
Dodao je da moramo da tražimo nove izvore rasta, u vreme kada dolazi manje investicija spolja u skoro sve zemlje sveta jer se svi zatvaraju u svoje krugove i gledaju kako da obezbede svoje nacionalne i državne interese.
Najavio je da će na skupu koji će biti održan 27. juna u Beogradu biti predstavljen plan za budućnost. „Meni mnogo više znači šta će da bude izrečeno kao plan za budućnost, kao program, šta je to što mi moramo da uradimo u našoj zemlji, kako da se borimo za napredak naše zemlje i to je ono što je najvažnije. I ja se pripremam za to i radimo teško i naporno“, rekao je Vučić.
Tema ovogodišnjeg kongresa je „Suprotstavljene vizije sveta: globalizam nasuprot nacionalizmu, multilateralizam nasuprot bilateralizmu i demokratija nasuprot autokratiji“.
Program će obuhvatiti najvažnija pitanja savremene globalne ekonomije, od geopolitičkih promena, međunarodne trgovine i industrijske politike, do inflacije, monetarne stabilnosti, veštačke inteligencije, tržišta rada i budućnosti globalnog ekonomskog poretka.
Izvor i foto: RTS, Tanjug
Preuzimanje i objavljivanje vesti, fotografija i audio/video materijala u produkciji RTV Puls nije dozvoljeno bez saglasnosti autora i navođenja izvora.
